Atentat u Moskvi

U petak posle ponoći ubijen je Boris Nemcov, 55-ogodišnji ruski opozicioni političar. Na mostu nedaleko od zidina Kremlja, iz kola u prolazu su odjeknuli pucnji i Nemcov je završio sa četiri metka u leđima.

Njegovo telo je ležalo na pločniku dok su policija, novinari i njegovi saradnici stizali na mesto zločina. Poslednji atentat u Moskvi izvršen je na Stanislava Markelova, advokata za ljudska prava, koji je zajedno sa novinarkom Anastasijom Baburovom ubijen ispred stanice metroa 2009.

Pre toga je bio atentat na novinarku Anu Politkovsku, koja je ubijena u svojoj zgradi 2006. Prošlo je šest godina od poslednjeg ubistva nekog Putinovog protivnika u Moskvi.

Nemcov je tokom devedesetih godina prošlog veka pripadao mladim reformatorima i brzo napredovao u doba predsednika Borisa Jeljcina. Sredinom devedesetih je postao guverner regije Nižnji Novgorod, a 1998. je preuzeo poziciju zamenika premijera. Kada je Putin došao na vlast, Nemcov nije uspeo da se prilagodi i 2003. je morao da napustio ruski parlament. Osnivao je različite opozicione partije i pokrete; iako poznat po svojoj energiji i harizmi, nikada nije postao popularan. Učestvovao je u trci za gradonačelnika Sočija 2009. i izgubio. Njegova poslednja partija RPR-Parnas, koja se zalaže za slobodno tržište i svojom liberalnom platformom oponira Putinovoj centralizovanoj vlasti, nije prešla cenzus za Dumu (izborni rezultati doduše nisu pouzdan indikator u do te mere kontrolisanom političkom sistemu kao što je ruski).

Ipak, Nemcov je ostao jedna od prepoznatljivih i doslednih figura opozicije, mada su ga poslednjih godina u zasenak bacili ljudi kao što je Aleksej Navaljni. Bio je žustri govornik tokom kratke sezone uličnih protesta u Moskvi na prelazu 2011. u 2012. Takođe je objavio seriju izveštaja o korupciji. Njegov izveštaj iz 2013. o krađama i prevarama tokom priprema za olimpijadu u Sočiju bio je citiran od strane ruskih nezavisnih medija i zapadnih novinara. Posle njegovog ubistva, njegov dugogodišnji saradnik Ilja Jašin rekao je da je Nemcov pripremao novi izveštaj o ruskom učešću u ratu u Ukrajini, koji će biti objavljen posthumno.

Nemcov se spremao za opozicioni miting zakazan za nedelju. Nekoliko sati pre nego što će biti ubijen, preko radija je pozivao građane da izađu na proteste i povezivao ekonomske nevolje zemlje sa Putinovom politikom prema Ukrajini: “Najvažniji uzrok krize je agresija na Ukrajinu, koja je dovela do sankcija i izolacije”. Nemcov je bio svestan marginalne uloge opozicije u ruskom društvu. “Pre tri godine smo bili prava opozicija, a sada smo samo disidenti”, izjavio je prošle nedelje za Financial Times.

Pa zašto je onda ubijen? Iako ne znamo ko su naredbodavci, jasan je politički kontekst ovog ubistva. Pred aneksiju Krima i rat u istočnoj Ukrajini prošle godine, u Rusiji je došlo do zaoštravanja političkog govora. Tokom prve decenije Putinove vlasti, protivnici Kremlja su označavani kao nakaze i idioti, a sada su proglašeni neprijateljima države. U svom trijumfalnom obraćanju Dumi prošlog marta, kada je Rusija formalizovala preuzimanje Krima, Putin je upozorio na “petu kolonu”, “raznorodnu grupu narodnih izdajnika” koji seju razdor po Rusiji. Bilo je očigledno na koga misli: Navaljnog – antikorupcijskog aktivistu i najpopularnijeg lidera razjedinjene opozicije; Alekseja Venediktova – glavnog urednika Radija Eho Moskve, i naravno Nemcova – prepoznatljivo opoziciono lice i omiljenog protivnika prorežimskih aktivista i propagandista.

Politički tehnolozi iz Kremlja su ubrzo preko državnih TV kanala i sajtova koji ismevaju zapad i malobrojne ruske liberale, krenuli u kampanju sa dokumentarcima o zlodelima pete kolone i fotomontažama glavnih krivaca okruženih vanzemaljcima. Jedno vreme je u izlogu najveće moskovske knjižare bila fotografija Nemcova i ostalih ‘izdajnika’ sa natpisom: “Peta kolona: stranci su među nama”. Slavni voditelj Dmitrij Kiseljov, poznat po izjavi da Rusija može da pretvori Ameriku u “radioaktivni prah”, posebno je uživao u prozivanju i vređanju pripadnika ‘pete kolone’: “Putin je legalizovao ovaj termin u političkom jeziku Rusije. Mi znamo njihova imena”.

Ovaj čin legalizacije, kako je to vešto sročio Kiseljov, značio je otvaranje sezone lova na te ljude. U intervjuu koji je dao pre dve nedelje, Nemcov je priznao da se plaši – mada “ne previše” – da bi Putin mogao da ga ubije. Nekoliko sati posle ubistva, Vladimir Rižkov, saosnivač partije RPR-Parnas, rekao je za Radio Eho Moskve da je do ovog ubistva dovela “atmosfera mržnje izazvana” od strane režima. Putin je ubistvo proglasio “provokacijom” i rekao da će lično nadzirati istragu, evocirajući uspomene na Staljinovo praćenje suđenja navodnim ubicama Sergeja Kirova 1934. Da li i ubistvo Nemcova najavljuje talas političkih čistki? Trenutno su sve opcije otvorene: ruske vlasti možda mogu da nastave sa likvidacijom bezopasnih političkih protivnika, a možda su pokrenule talas otpora koji više neće moći da kontrolišu.

Joshua Yaffa, The New Yorker, 27.02.2015.

Prevela Ema Mimica