Termin kompenzacija je latinskog porekla, potiče od reči compensatio što u prevodu znači – izjednačenje.
Sadržaj (otvori)
Najčešće se koristi za označavanje načina izmirenja obaveza (obligacija), pod nazivom: prebijanje. Kompenzacija je najčešći oblik obračunskog plaćanja, bez realne novčane transakcije.
Naime, putem prebijanja odnosno kompenzacije pojednostavljuje se postupak ispunjenja uzajamnih obligacija, pri čemu ni jedan od subjekata ne vrši radnju kojom bi svoju obavezu ispunio, odnosno ne vrši je u potpunosti, a i ne prima ispunjenje svog potražvanja u celini ili delimično. Ako su obaveze (obligacije) po vrednosti iste, dolazi do prestanka i jedne i druge (potpuno prebijanje). Ako su obligacije po vrednosti različite, tada se prebijanjem obligacija koja je, po vrednosti, manja u potpunosti gasi, a po vrednosti veća samo delimično prestaje za deo koji, po vrednosti, odgovara manjoj obligaciji (delimično prebijanje).
Do prebijanja moze doći na tri načina: na osnovu ugovora (ugovorna kompenzacija); po sili zakona (zakonska kompenzacija) i na osnovu zahteva jednog od subjekata (jednostrana kompenzacija).
Ugovorna kompenzacija nastaje na osnovu neformalne saglasnosti subjekata uzajamnih obligacija. Zakonska kompenzacija nastupa po sili zakona i bez intervencije subjekata, ako su ispunjeni odredjeni uslovi – da su predmeti obligacije istog roda i kakvoće, da su dospele i da se mogu naplatiti prinudnim putem, tj. da nisu tzv. naturalne (prirodne) obligacije. Mnogi pravni sistemi ne poznaju ovaj vid kompenzacije.
Jednostrana kompenzacija nastaje na osnovu sudskog ili vansudskog zahteva jednog od subjekata u poslovnom odnosu, s’ tim sto nije neophodna saglasnost drugog subjekta. Posle ove izjave smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kada su se stekli zakonom propisani uslovi. Dug se može prebiti i sa potraživanjem koje je zastarelo, pod uslovom da isto nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje. Sa druge strane, ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. Ako je dužnikovo potraživanje dospelo tek pošto je neko treći stavio zabranu na poveriočevo potraživanje prema njemu, dužnik ne može vršiti prebijanje. Kad izmedju dva lica postoji više obaveza koje mogu prestati prebijanjem, isto se vrši po pravilima koja važe za uračunavanje ispunjenja.
Obligacioni propisi dozvoljavaju nastupanje kompenzacije i kod obligacija koje nisu uzajamne u odedjenim, Zakonom propisanim slučajevima – naime, dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje svom poveriocu sa dugom koji poverilac ima prema njegovom jemcu. Istovremeno, jemac može izvršiti prebijanje dužnikovog duga prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca. Takođe, lice koje koje je dalo svoju stvar u zalogu za tuđu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze, prebijanjem, kao i u slučaju kad poverilac, usled svoje krivice, propusti da izvrši prebijanje.
Kod ustupljenih potraživanja, dužnik takvog potraživanja može prebiti prijemniku ona poraživanja koja je mogao prebiti ustupiocu, do dostavljanja obaveštenja o ustupanju. Dužnik može prebiti i ona potraživanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a koja nisu bila dospela u času kad je obavešten o ustupanju, ali samo pod uslovom da taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme. Dužnik koji izjavio prijemniku, bez reserve, da pristaje na ustupanje, ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca. Dužnik ne može prebiti potraživanje, ako je ono dospelo tek pošto je neko treći stavio zabranu na potraživanje koje poverilac ima prema njemu.
kompenzacija
Ne može se prebiti: potraživanje koje se ne moze zapleniti; potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje ili zajam ili koje je dužnik uzeo besplatno; potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete; potrazivanje naknade štete pričinjeno oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti i potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja. Zbog svega iznetog, prebijanje (kompenzacija) predstavlja efikasan način za ubrzanje platnog prometa i regulisanje novčanih obaveza bez upotrebe gotovine.
Kompezacioni poslovi su ugovori kod kojih se plaćanje uvezene robe i pruženih usluga vrši izvozom odredjene robe ili obavljanjem određenih usluga. Kompenzacione pravne poslove mogu zaključivati kako pravna, tako i fizička lica.
Kompenzacija se koristi i u šahu, za označavanje kratkoročne pozicijske prednosti jednog igrača, u vidu inicijative i napada, stečenih u zamenu za materijalni nedostatak na strani protivnika. Konkretno, kompenzacija u šahu podrazumeva posedovanje oba lovca, u situaciji kada to nije slučaj sa protivnikom, koji nema jednog ili nijednog; slobodne pešake, u završnici; bolju aktivnost figura; situaciju u kojoj je kralj protivnika izložen budućem napadu – zbog zarobljenosti u centru table ili nedostatka zaklona od strane pešaka; kontrolu nad najvažnijim poljima, redovima i dijagonalama itd.