Revizija je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči revisio, revidure, što u bukvalnom prevodu znači – ponovno viđenje, ponovno gledanje, naknadni pregled, preispitivanje procesa i stanja.
Pojam revizije se najviše upotrebljava u oblastima ekonomije, a takođe se može sresti i u oblastima prava, štamparije, medicine itd.
Ekonomija pojam revizije definiše kao proces ispitivanja realnosti finansijskih izveštaja određenog preduzeća i zakonitosti poslovanja.
U pravnim oblastima revizija podrazumeva obnovu određenog spora ili procesa, kao i pregled ili promenu zakona, ugovora, ustavnih odredbi i slično. U štampariji se pojam revizije tumači kao poslednji pregled sloga u tekstu, pre štampanja, tj. poslednja korektura određenog teksta.
Revizije mogu biti: državne, zakonske (eksterne) i interne. U državnim revizijama obveznici su korisnici državnog proračuna, u eksternim revizijama obveznici su preduzeća u skladu sa Zakonom o reviziji, a u internoj reviziji, obveznici su delovi preduzeća, a ovu dužnost obavljaju interni revizori jednog preduzeća.
CIlj revizije
Osnovna funkcija revizije je interes vlasnika preduzeća da bi se zaštitio sam taj vlasnički interes. U ovakvim slučajevima je umešana i država, jer i ona ima korist uz interes vlasnika preduzeća.
Država predstavlja kontrolora koji proverava nepravilne radnje u obračunu poreza, doprinosa i slično. Javljaju se i slučajevi kada su u reviziju određenih preduzeća umešane banke i investicioni fondovi koji imaju ulogu praćenja svojih potraživanja.
Prema Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji, revizija poslovanja podrazumeva pribavljanje dovoljnog i adekvatnog dokaza sa ciljem da se izrazi mišljenje o pravilnosti poslovanja korisnika javnih sredstava.
Revizija pravilnosti poslovanja podrazumeva ispitivanje svih transakcija novca i odluka koja imaju veze sa primanjima i izdacima.
Takođe, tu ulazi i ispitivanje trošenja sredstava iz budžeta radi sticanja dovoljnog i adekvatnog dokaza za izveštavanje da li su pomenuta sredstva upotrebljena u skladu sa načelima ekonomije, kao i u skladu sa ciljevima koji su planirani.
Interna revizija
Što se tiče interne revizije, njena uloga je da se osigura nezavisno uverenje da su procesi nadzora i upravljanja nad rizicima određene organizacije efikasni.
Interni revizori pored osnovnog posla pružaju i usluge savetovanja kako bi procesi i sistemi organizacije trebali biti napravljeni, da bi organizacija poslovala u skladu sa standardima poslovanja.
Takođe, interni revizori svojim radom unapređuju sistem i proces organizacije i pomažu organizaciji u ostvarivanju njenih ciljeva. Interni revizori moraju biti nezavisni od procesa poslovanja nad kojima vrše reviziju.
Revizija je nastala kao rezultat odnosa u samom društvu i potrebe vlasnika kapitala da na pravilan način upravlja imovinom koju poseduje.
U ranom kapitalizmu nije se javljala potreba za postojanjem dodatnog nadzora u vidu revizije, jer je najviše bilo malih organizacija čiji je rad proveravao sam vlasnik. Sistem plaćanja je takođe uticao na pojavu revizije, zato što je plaćanje roba i usluga bilo prometno. Još od industrijske revolucije može se reći da je revizija učvrstila svoju bitnu ulogu u privredi, kao i u građenju i razvoju tržišnih i poslovnih institucija.