back to top

Hronični bolovi vode u depresiju i uništavaju porodične odnose – kako se izboriti?

Hronični bolovi mogu drastično poremetiti odnose sa članovima porodice, prijateljima i kolegama, a utiču i na psihu

Često smo u stanju da minimalizujemo i nipodaštavamo uticaj koji hronični bolovi mogu imati na obolelu osobu, ali i na njoj bliske ljude. Bolovi koji traju negativno utiču na psihu, a to može drastično poremetiti odnose koji oboleli ima sa članovima porodice, prijateljima ili kolegama na poslu.

Početno razumevanje nakon nekog vremena može da preraste u izbegavanje, a kasnije i u potpuno ignorisanje jer su ljudi već psihički napeti i preokupirani sopstvenim problemima.

Obolele osobe zbog toga mogu promeniti pogled na život jer im teško pada nedostatak produktivnosti, gube smisao svog postojanja i osećaju se kao teret bližnjima, pa se neretko osamljuju i upadaju u depresivna stanja.

Naročito je ovo vidljivo kod ljudi koji su nekada vodili izuzetno aktivne živote, pa je i mentalni pad drastičniji kod ove vrste ljudi.

Nekada sasvim obične, pa čak i ponekad mrske radnje postaju najveće želje osobe koja trpi bolove.

Košenje travnjaka ispred kuće ili šetnja po prirodi za mnoge ljude sa bolovima predstavljaju aktivnosti koje se samo poželeti mogu. Zbog svega ovoga je i narod iznedrio onu čuvenu izreku – Zdrav bolesnom ne veruje.

Kada bol traje duže od 12 nedelja, već se može govoriti da spada u kategoriju hroničnih bolova.

Naučne studije govore o tome da hronični bolovi negativno utiču na više ljudi nego kancer, dijabetes, srčani udar i šlog zajedno.

Moderne države finansiraju programe koji pokušavaju da otkriju način kako se mogu lečiti i tretirati određena hronična oboljenja, jer lečenje pacijenata i njihov manjak produktivnost košta državu i “šteti” njenom budžetu.

Objavljeno istraživanje Medicinskog instituta i Nacionalne medicinske biblioteke Sjedinjenih Država navodi frapantan podatak da u ovoj zemlji čak 100 miliona ljudi ima neku hroničnu bol što Sjedinjene Američke Države košta neverovatnih 635 biliona (hiljada milijardi) dolara godišnje.

Oko polovine pacijenata sa hroničnim bolovima doživljava umerenu ili čak i tešku depresiju, navodi se u više naučnih studija. Zbog čega je to tako?

Objašnjenje glasi da pacijenti sa depresijom doživljavaju pojačan bol zbog neuroloških preklapanja. I depresija i hronični bol dele neke od istih neurotransmitera i nervnih puteva.

Antidepresivi su se pokazali vrlo korisni kod određenog broja pacijenata, ali njihovo dejstvo se preporučuje samo u jasno određenom vremenskom okviru.

Fizikalna terapija je takođe neophodna, a kod modernijih zdravstvenih sistema i savetovališta su koristan deo oporavka i lečenja.

Savetovanje pomaže pacijentima da pronađu svoj mir, unutrašnji balans, da pronađu prednosti svog stanja i prilagode očekivanja. Takođe, uz stručne savetnike lakše će upravljati anksioznošću, naučiti na koji način da se izbore sa psihičkim padovima, a to će obolelima značiti i u težnji da isprave potencijalno narušene odnose sa njima bliskim osobama.

Svi hronični bolovi imaju slične simptome na čovekovu psihu, bez obzira da li su po sredi bolovi u kolenima, gornjim, donjim leđima ili nekom drugom delu tela.

Na osnovu mišljenja lekara i stručne literature, izdvojili smo 4 osnovna koraka uz koja možete lakše upravljati hroničnim bolovima i depresivnim stanjima koja iz njih proističu.

Enterobijaza – uzrok bolesti 
Bolovi u leđima su jedan od simptoma bolesti.

Na vreme prepoznata pojava depresije

Lekari specijalisti kod kojih dolazimo zbog određenih hroničnih bolova često nisu dovoljno obučeni da prepoznaju psihičke promene i pojavu depresivnih i anksioznih stanja kod svojih pacijenata. Oni se skoncentrišu na svoj deo posla pa često dolazi do zanemarivanja psihičkog stanja pacijenta.

Neki pacijenti dobro odreaguju na terapije i njihovo stanje može se popraviti, dok se kod drugih to stanje prolongira i neretko zbog toga osećaju psihičke posledice.

Rešenje je zbog toga uporedo lečenje od bola i depresije koje dobro informisani i obučeni lekari mogu preporučiti kako bi predupredili teža stanja.

Ukoliko se neki od sledećih simptoma prepoznaju preporučuje se otvoreni razgovori sa svojim izabranim lekarom:

– Uznemirenost i loše raspoloženje

Nesanica ili poteškoće sa razbuđivanjem

– Osećaj apatije ili potpune nezainteresovanosti za ranije aktivnosti

– Povećan ili smanjen apetit

– Nedostatak energije ili smanjena motivacija

Bolovi se kao i depresivna stanja takođe mogu pogoršati zbog umanjene fizičke kondicije pa se zbog toga redovne i prilagođene vežbe preporučuju u sprečavanju pogoršanja ovih negativnih pojava.

Identifikacija okidača stresa koji mogu povećati bol

Ovo je takođe vrlo bitan korak u raspoznavanju svega onoga što negativno utiče na obolelog. Ukoliko se ovi okidači eliminišu, izbegnu ili se samo vešto njima upravlja, mogu se umnogome preduprediti teška psihička stanja.

Svima je poznato da stalna jurnjava za novcem izaziva stres. Pojačan stres izaziva mišićni spazam, a samim tim se i bol pojačava.

Gradski život koji obiluje saobraćajnim gužvama i gotovo normalnim kašnjenjima na sastanke u zakazano vreme takođe je jedan od bitnijih okidača stresa.

Stres nakon toga deluje i na kvalitet sna. Ljudi pod stresom se muče da utonu u san, a kada se iz njega bude osećaju pojačanu bol.

Ono što je od izuzetne važnosti to je da prepoznavanje načina kako stres utiče na bol pruža potencijalnu mogućnost smanjenja intenziteta bola bez medikamenata koji deluju protiv bolova, naravno zavisno od konkretnog stanja, upale ili povrede.

Razgovarajte o svojim depresivnim stanjima

Za početak, nemojte sebe osuđivati.

Depresija i anksioznost su zapravo sasvim očekivana stanja i reakcije na hroničnu bol. Ono u čemu većina pacijenata greši, to je da kriju ova stanja, naročito od svojih lekara i bližnjih, očekujući da će sa prestankom bola nestati i ovi simptomi depresije.

Ljudi kojima je stalo, kao i lekari koji vode brigu o zdravlju obolele osobe, sasvim sigurno će imati više šansi da pomognu ukoliko im se bez ustezanja ispriča sa kakvim se pozitivnim i negativnim mislima pacijent suočava.

Lekari će na osnovu znanja i iskustva imati adekvatnu poruku, terapiju ili savet kako da pacijent na najefikasniji način prevaziđe određene krizne periode.

Zbog toga, kao što je već spomenuto i u prethodnim redovima, istovremeni tretman bola i simptoma depresije daje najbolje i najefikasnije rezultate u oporavku pacijenata.

Multidiciplinarno lečenje

Ovo se odnosi na prethodno naveden savet o istovremenom tretiranju bola i depresije.

Multidisciplinarni tok lečenja osim lekara specijaliste koji se bavi rešavanjem problema hroničnog bola uključuje i specijalistu za mentalno zdravlje.

Ovaj multidisciplinarni pristup često pruža najbolje rezultate. Timskom pristupu lekara često na putu mogu stajati loši međuljudski odnosi, povećan ego ili nipodaštavanje problema sa kojima se pacijent suočava.

Kada, pak, lekari rade na ovaj timski način problem koji pravi hronična bol udružena sa depresijom nije nešto protiv čega se ne može boriti.

Lekari na ovaj način komuniciraju o tome kako jedno stanje utiče na drugo i kako doći do rešenja.

Nažalost, neki lekari ne žele da pridaju važnost psihičkim posledicama, već svoj fokus stavljaju isključivo na fizičke manifestacije. Zbog toga je od izuzetne važnosti da prvo lekari shvate povezanost između fizičke boli i mentalnog stanja pacijenata.

Preporuka

drugi upravo čitaju

Sušica – uzrok, simptomi, liječenje

Milijarna tuberkuloza – sušica Sušica je jedan od najtežih oblika tuberkuloze i nastaje kada Mycobacterium tuberculosis uđe u krvotok i proširi se cijelim tijelom. Nastale promjene...

Karcinom gušterače – uzrok, simptomi, liječenje

Što je karcinom gušterače Gušterača je važna žlijezda u ljudskom tijelu i nalazi se u abdomenu, u području iza želuca. Ima dvostruku funkciju, odgovoran je...

Patuljasti rast – uzrok, simptomi, liječenje

Patuljasti rast – uzrok Patuljasti rast ili skeletna displazija naziv je za mnoga stanja koja utječu na rast kostiju i hrskavice te za posljedicu imaju nizak...

Cerebrovaskularni inzult – uzrok, simptomi, liječenje

Cerebrovaskularni inzult – moždani udar Cerebrovaskularni inzult ili moždani udar nastaju kada je prekinut dotok krvi u područje mozga. To je bolest koja se može pojaviti...

možda te zanima