Polisa za osiguranje od autoodgovornosti jedan je od osnovnih dokumenata koje je važno imati tokom upravljanja vozilom, pored naravno važeće vozačke dozvole i lične karte. U pitanju je efikasna zaštita koja se pruža drugim učesnicima u saobraćaju, na osnovu polise koja glasi na sopstveno vozilo. U slučaju nezgode, osiguranje od autoodgovornosti iz osigurane sume vozila nadoknađuje nastale troškove drugim učesnicima i trećim oštećenim licima usled saobraćajnog udesa.
Osiguranje od autoodgovornosti prepoznaje krivicu, zbog čega ne nadoknađuje nastale troškove na sopstvenom vozilu koje je izazvalo štetu. Kako bi se obezbedila potrebna zaštita za svaki tip motornog vozila, autoodgovornost se podrazumeva i imperativ je sigurne i pouzdane vožnje. Važno je pomenuti i da je autoodgovornost zakonska obaveza koja se predviđa za motorna vozila.
Osiguranje od autoodgovornosti – za zaštitu tokom kretanja u saobraćaju
Polisa obaveznog osiguranja od autoodgovornosti mora se obezbediti za svaki tip motornog prevoznog sredstva najmanje jednom u toku godine. Najčešće, kupovina polise realizuje se prilikom registracije automobila ili drugog vozila, a obavezno i u slučaju promene vlasništva. Osiguranje od autoodgovornosti funkcioniše na osnovu podnošenja zahteva, dobijanja ugovorne obaveze i uplate definisane premije, a polisa je jedan od osnovnih dokumenata bez kojih nije moguće izvršiti registraciju vozila.
Zahvaljujući ovoj vrsti osiguranja, drugi učesnici i treća lica koja ne snose odgovornost za nezgodu zaštićena su i obezbediće im se nadoknada troškova u slučaju pojave štete. Na taj način, osiguranje od autoodgovornosti iz osigurane sume sopstvenog vozila nadoknađuje troškove drugim licima i za vozila koja ne snose krivicu, što takođe čuva novac i lica koje je vlasnik vozila prilikom izazivanja udesa.
Važne karakteristike koje prate osiguranje od autoodgovornosti u današnjem vremenu
Osiguranje od autoodgovornosti ima bitna svojstva zbog kojih i predstavlja upravo zakonsku obavezu. Ugovara se konkretno za svako vozilo i glasi na prevozno sredstvo, a ne na vozača i vlasnika, zbog čega će polisa biti važeća čak i u slučaju izazvane nezgode prilikom upravljanja drugog lica. Troškove koje bi inače platio osiguranik trećim licima nadoknađuje osiguravajuća kuća, što su efikasne uštede u situacijama kada dođe do nezgode. Takođe, da bi se dobio „pasoš“ ili „zeleni karton“ za vozilo, koji podrazumeva obavezni dokument prilikom putovanja u neku od zemalja u inostranstvu, mora se kao dokaz priložiti saobraćajna dozvola i polisa za obavezno osiguranje od autoodgovornosti.
To dodatno potvrđuje značaj blagovremene kupovine polise za ovu vrstu osiguranja u današnjem vremenu. Pored toga, uz polisu autoodgovornosti u svakom vozilu mora da postoji Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, koji se popunjava u slučaju nezgoda manjeg obima, a u potpunosti zamenjuje izveštaj policije. Sve navedeno, važan je deo bezbedne vožnje i element kontrole prilikom kretanja u saobraćaju. Definisanje potrebne dokumentacije vrši se na osnovu zakonskih propisa, a najvažniji pravni akt je Zakon o saobraćaju.
Osiguranje od autoodgovornosti predstavlja uslugu koje pružaju renomirane osiguravajuće kompanije u cilju pokrića raznovrsnih rizika, do kojih može doći u slučaju saobraćajne nezgode. Kao zakonska obaveza ugovara se za svako motorno vozilo i direktno glasi na sredstvo, a ne na lice, zbog čega se šteta nadoknađuje i u slučaju kada nije upravljao vlasnik, već drugo lice.