Demagogija značenje: Šta znači demagogija?

Prema definiciji je demagogija jedna svojevrsna metoda obmane, najčešće rečima, kako bi se postigao određeni cilj, a osoba koja smišlja i upotrebljava ovkav metod se naziva kako je i poznato demagog.

Generalno se smatra da demagogija ima jednu negativnu krajnju svrhu, te da obmanama i lažnim obećanjima, ima sposobnost da široke narodne mase podstakne na neke veoma loše postupke, i da u njima proizvede strahove, paranoidnost, mržnju, zavist, pohlepu, ljubomorui i slično.

Kada je u pitanju jedna istorijska analiza pojma, poznato je da je u doba Grka, demagog bila reč koja je smatrana sinonimom za govornika ili retora, koji je bio predstavnik neke grupe ili naroda uopšte i borio se za njihova prava.

U savremeno doba je pojam demagogije i sam pojam demagoga dobio jednu drugačiju konotaciju te se smatra da je demagog zapravo neko ko umelepo da govori, ali ko daje ležne obećanja, podstiče na loše ponašanje i uverenja, obmanjuje narodne mase, te se najčešće danas vezuje uz uloge političara.

Odakle potiče pojam demagogije

Sam pojam koji je izveden iz reči demagogija jeste i demagoški (govor; pristup; ponašanje), koji zapravo predstavlja ono lažno, preterano, obmanjivačko, nelogično, podmuklo, te je još u stara vremena ovakav pojam zapravo bio antonim za termin psihogogija (koji je značio „vođenje duše“, odnosno ono ispravno, iskreno, dobronamerno).

Demagogija je nekada upotrebljavana i kao „govor mržnje“, te se danas u tom kontekstu smatra kažnjivim postupanjem, jer generalno podstiče narodne mase na neke loše postupke, i obično je vezana za pokušaje puča i preuzimanja vlasti, za šta je veoma vešto pomenutim demagoškim pristupom upotrebljavan narod.

Naime, nekada su i nacističke pristalice i neonacionalisti upotrebljavali demagogiju kao oblik baš jasne fašističke ideologije, ali su je nazivali svojom političkom propagandom, te je ona kao takva podstakla na brojna istorijski loša dela.

Opet su i socijalistički i komunistički političari upotrebljavali demagogiju kao način manipulacije narodom, ali su takav svoj vid uticaja nazivali aktivnim načinom podržavanja svoje ideologije i pokreta koji je u njenoj osnovi, odnosno stručnije rečeno oni su povezali pojam demagogije i/ili poistovetili ga sa pojmom agitacije.

Sam pojam demagogija je poreklom od grčke reči odnosno složenice koja je sastavljena od reči demos u značenju narod i agein u značenju predvoditi, voditi, te je u pravom prevodu pojam pak značio predvodnik naroda, vođa, i označavao je u antička vremena nekoga ko je svojim idejama i postupcima bio vešt govornik i borio se za prava naroda.

Danas se najjednostavnije rečeno pojam demagogije odnosi na jedan vid strategije koji ima za cilj sticanje neke političke ili druge vrste nadmoći, putem manipulisanja voljom i mišljenjem narodne mase, ali na jedan veoma lukav i vešt način, tako da oni zapravo pomisle da imaju svrhu u borbi za neku ideologiju koja je pravedna i koja je nužna kao dobro za budućnost.

Onaj ko je demagog svesno i namerno obmnjuje pojedince ili grupu ljudi, preko nekih odlično osmišljenih laži i obećanja, a pored svega toga stvara i jedan osećaj straha i podstiče mržnju i/ili netrpeljivost onih kojima manipuliše, prema onome što jeste njegovo sredstvo protiv koga se na sebičan način bori.

Istorijske činjenice i savremena definicija imaju kako je napred i navedeno sasvim različit pogled i smisao nekoga ko je demagog, te je u doba Stare Grčke to bio u pravom smislu reči predvodnik ili vođa naroda, koji je imao smislene ideje i koji je uz pomoć narodnih masa imao načina da se izbori za neka njihova prava i potrebe putem organizovanja pučeva, protesta, okupljanja, na kojima je govorio veoma revnosno o onome što jeste želja naroda i što narod zaista i muči.

Demagogija značenje

U današnje vreme se poznato je pojam demagoga povezuje sa nekim ko je vešt manipulator i ko vrlo lako i beskrupulozno laže i lepo priča ali ne dela, a sve u smislu ostvarivanja svojih sebičnih ciljeva pre svega u političkoj konotaciji.

Dakle, danas se pre svega pojam demagoga izjednačava sa pojmom političara koji ima jednu sposobnost da pridobije šire narodne mase nekim svojim predstavama i lažnim uverenjima, te izjavama kojima lako podilazi željama naroda ali koje nisu iskrene, i najčešće imaju u osnovi potrebu za ostvarenjem ličnih i sebičnih ciljeva.

Onaj ko je demagog treba da je vešt kao govornik, ali i da u neku ruku poznaje psihologiju svog naroda i mase, te da ima sposobnost da je iskoristi i da njome manipuliše kako bi nekoga mogao da pridobije, pa se tako na primer smatra da se svaka opoziciona vlast služi demagogijom (bilo da je krajnja svrha rušenja vlasti pozitivna ili negativna po državu), te da manipuliše voljom i raznim željama naroda uz lažna obećanja.

Demagogija je najjasnije vidljiva u raznim predizborniom kampanjama, kada svaki političar ima dosta obećanja, jer je njegov čitav tim proučio ono čime se narodu može „najbolje udovoljiti“, te se demagoški pristup koristi da se ostvari jasan cilj, a to je dolazak na vlast, kada se po pravilu i ispostavi da je većina datih obećanbja bila samo lepa priča, koja je bez pokrića i koja je lažna.

Poznati grčki filozof Aristotel je smatrao demagogiju kao jedan način da se uspostavi demokratija odnosno da se poštuje volja naroda koja treba da se uz pomoć demagoga pravilno usmeri i jasnije kanališe, ali ima za cilj ono dobro i pozitivno po sam narod kao takav.

No, i sam Aristotel je uvideo da demagogija zapravo nije ono što bi trebalo da bude, te da je ona jedan način da se lako uspostavi manipulacija pa čak i tiranska ili pak autokratska vladavina nad grupom ljudi ili čitavim narodom.

Demagogija je smatrana i tada jednom vrstom manipulacije od strane demagoga da se lako narodne mase koje su smatrane manje vrednim i glupim, usmere na jedan podao i lažan način prema ostvarenju sebičnih ciljeva, te da se ubede da su se one same za to zalagale i da su želje i ideje potekle od same mase ljudi a ne od onoga ko je njima manipulisao.

U vreme antičke Grčke, poznati je demagog bio Perikle, koji je bio veliki vojskovođa (koji je učestvovao u Peloponeskom ratu i u Grčko-persijskim ratovima), ali i vešt govornik, te je vreme u kome je Perikle živeo bilo poznato kao „Zlatno doba ili Perikleovo doba“, i tada je Atina i Grčka imala najveći uspon u svojoj istoriji.

Veoma je lako da se pojam demagogije upotrebi kao vrsta političke propagande kako bi se pak i zapravo našlo jedno opravdanje za govor mržnje, te je jasno da su neke političke struje kroz istoriju svioje ciljeve ostvarivale demagoškim pristupom, koji je bio zapravo pokriće za neke baš veoma nekorektne i kažnjive i protivzakonske postuke, opravdavane voljom naroda i zalaganjem za ideologiju.

I danas se demagogija bazira zapravo na tome da se manipuliše masom, i da se njeno mišjenje i želje izvrnu u cilju sticanja lične koristi i ostvarenja ciljeva, pa se onaj ko je demagog predstavlja kao jedan poistovećenik sa običnim narodom, i pretvara se da sa njima saoseća i da ima iste jasne predstave o životu i idejama kao i narod, a zapravo su oni za njega samo predmet za laku i veoma jednostavnu manipulaciju.

Nekada demagog obećava ono što je zapravo nemoguće, te čega je i on sam svestan da nije pak izvodljivo i da nije realno, ali ima potrebu da bude sebičan i da iskoristi druge da svoje želje i ideje realizuje, pa se smatra da takvi ljudi moraju imati u sebi u psihološkom smislu nešto vrlo narcisoidno, te da imaju visok stepen inteligencije, jer uspevaju da zavedu i one koji su veoma i obrazovani i one koji su običan narod kao sinonim za mase, kojima se manipuliše i koje jeste u tom nekom smislu i „lako izigrati“.

Pojam demagogije se može upotrebiti i u smislu da neko „izvrdava“ kada se nađe u nezgodnoj situaciji, te da demagoški odgovara na neke optužbe ili napade, tačnije da ima jedan veoma lak ubedljiv način da ljude koji su njegovo okruženje ubedi u ono što je suprotno od mišljenja koje je realno.

Mada demagozi posežu za lažima i manipulacijama, nekada oni veruju u svoje ideje i planove, ali nikada zaista nemaju cilj koji predstavljaju narodu, već sve rade samo za sebe i u svojoj želji da i postignu preko drugih ono što ne mogu da postignu samostalno, i imaju jedan jasno taktičan i lak način da ljude ubede u nešto.

Dakle, demagogija kao pristup i način manipulacije ljudima jeste prisutan od najranije istorije pa sve do danas, te se ispostavilo da je vremenom samo demagoški pristup usavršen i postao je pak i zaista mnogo gori i drskiji način da se ljudske želje i volja i zokrenu u nečiju ličnu korist, pa se ni sam termin demagog ne smatra ni u kom smislu za pozitivan i dobar.