Mizanscen značenje

Nekada se pojam mizanscen može definisati i kao celokupna scenografija, te i kao svaki scenski aranžman ili dekor koji je u funkciji komada u najširem smislu reči.

Svakako je za mizanscen zadužen režiser neke predstave koji ima ulogu da odredi i raspored ali i način kretanja glumaca na sceni, da ih uputi u uloge i da globalno spoji scenografiju sa likovima, kako bi se na publiku ostavio što efikasniji dojam.

Poznato je da je zapravo mizanscen pojam koji je celokupan utisak koji neka predstava ostavlja na pozorišne gledaoce, i on je sveobuhvatnost nekog odigranog komada, pa se nekada zaista ne razdvaja striktno kao što je definisano na početku teksta.

Kada je u pitanju podela ili klasifikacija mizanscena, on može jasno je da bude statičan i pak i dinamičan, te da obuhvata onaj „nepokretni deo“ predstave koji čini sama scenografija, kao i glumačku postavu koja je zadužena da dočara neku priču što je jedan dinamičan oblik mizanscena.

Sa druge strane se po jednoj široj definiciji, statičan mizanscen odnosi na glumačku ekipu koja je u toku cele predstave na jednom određenom mestu odnosno nalazi se u jednom kadru i ima vrlo određenu ulogu i kao takva, ali nema poentu u pokretu i u odigravanju uloga, pa se nekako može smatrati delom celokupne postavke odnosno scenografije, naravno sa posebnom ulogom da dočara ono važno gledalištu.

Opet kada je u pitanju dinamički mizanscen, on se jasno odnosi na scenski pokret, te na njegovu karakterno dominantnu funkciju kao glumačkog izraza, kada se glumci u funkciji svojih likova kreću na sceni, i jednostavno rečeno menjaju mesta u kadru, zarad pristupa dočaravanju jasne i važne pouke, nekada čak samo pokretima ili mimikom, bez potrebe za rečima.

Generalno se smatra da ne treba da postoji nikakva krutost kada je u pitanju mizanscen, ali opet ni preveliki stepen slobode u kretanju kada bi se postigla jedna konfuzna slika i izgubio onaj pak umereni efekat koji zapravo treba da se postigne kada se uspostavi ravnoteža između statičkog i dinamičkog oblika mizanscena.

Neka pravila koja se pripisuju mizanscenu kao izrazu pozorišne umetnosti, jesu pre svega dosta jasna i striktna, kao navedena nužniost da se nikako ne pretera u statičkoj niti u dinamskoj komponenti, ali isto tako je važno da postoje tri pravila mizanscena – pravilo ravnoteže; pravilo trougla i pravilo važnosti.

Kada je u pitanju pravilo ravnoteže kod mizanscena se ono odnosi na to da se i glumačka postava ali i scenografija i dekor na sceni rasporede tako da svaki njen deo bude u jednakoj meri ispunjen i definisan, da ne bude raznolikosti u smislu jednostrane pretrpanosti ili jednostrane praznine, jer to nije lepog efekta i deluje konfuzno i bez smisla.

Drugo pomenuto pravilo mizanscena jeste pravilo trougla, koje označava da se glumci na secni moraju rasporediti po tačno utvrđenim pravilima koja odredi režiser a koja su svakako u skladu sa komadom koji se igra kao predstava i koji daju zapravo poentu predstavljanju dramskog dela kao i jedne posebne pozorišne predstave.

Kada je reč o trećem pravilu mizanscena koje se naziva pravilo važnosti, sasvim je jasno da se ono odnosi na to koliko je nečija uloga značajna a koliko je pak nečija sporedna u datoj predstavi, te se na takav način glumci i statički rasporede i dinamski učestvuju u igranju predstave ali opet bez preterane dominacije i jednog i drugog aspekta da se ne bi stvarala konfuzija.

Poznat je pre svega u pozorišnoj umetnosti termin mizanscen tela, koji se odnosi najpre na sam položaj koji glumac zauzima na sceni, odnosno na scenski pokret koji je u sklopu njegove uloge, te da li se on kreće ili jednostavno jeste statičan, on ima određenu svrhu koja je izražena i preko telesne pojave na sceni.

Važno je da se obrati pažnja i da se uvežbaju glumci uz direktivu režisera da se pokreti tela pak zapravo na pravi način usklade sa samom ulogom koja je predstavljena kao glavna ili sporedna, ali gde zapravo sam pokret ili statika ima jednako važnu ulogu kao i tekst koji neko izgovara, a što se generalno i naziva glumački mizanscen.