Suvišna Amerika

Donald Trump možda nije dobar za Ameriku, ali je odličan za CBS.
Les Moonves, predsednik i CEO TV CBS

Autor Charles Simic

Dok državni brod tone, petao u komšijskom dvorištu juri kokošku. Kako je to moguće? Žena prostire veš i pevuši. Uvelo lišće se valja po zemlji, poneki list poleti uvis, kao da bi da se vrati na granu sa koje je pao. Nepoznati pas ispred moje kuće gleda u daljinu i maše repom. Zar niko od njih nema nimalo patriotskih osećanja? Državni brod oblepljen izbornim plakatima Trump/Pence uveliko tone. Zar ne bi trebalo da svi zanemimo od užasa? Gole krošnje deluju zlokobno, iako je Noć veštica prošla. Novoizabrani predsednik sa durbinom i narandžastom pompadur perikom iz svog svračijeg gnezda dovikuje da na krovovima Nju Džersija vidi hiljade muslimana koji proslavljaju pad kula Svetskog trgovinskog centra – ili mi se sve to priviđa? Ko danas može biti siguran u ono što vidi i čuje? Ako je on lud, a jeste, onda su i mnogi od nas ludi, kao ona žena koja i dalje širi veš, iako je napolju mraz i sneg samo što nije počeo da pada.

Nama koji poznajemo ruralnu Ameriku i njene propale industrijske gradove nisu strani beda i beznađe ljudi koji tamo žive. Jedva sastavljaju kraj s krajem radeći poslove sa skraćenim radnim vremenom. Poslodavci danas nerado nude puno radno vreme, jer ne žele da plaćaju beneficije zaposlenima. Ti ljudi su uvek u dugovima i besparici, i duboko u sebi znaju da su suvišni. Njihov gnev je razumljiv. Kada je Demokratska partija obznanila da je ekonomija u vrlo dobrom stanju i da smo i dalje najveća zemlja na planeti, oni su se okrenuli Trumpu koji je govorio ono što su i sami videli: da zemlja propada. Nesrećnici koje varaju i zlostavljaju šefovi, hipotekarne banke, zelenaši, kompanije zdravstvenog osiguranja i obe političke partije, položili su sve svoje nade u milijardera koji odavno ne plaća porez, u čoveka koji je varao svoje zaposlene, a izgleda i da novac iz svoje „dobrotvorne“ fondacije koristi kao lični džeparac. Glasali su za klovna kojem je sasvim svejedno da li će oni preživeti ili umreti.

Mnogi su im pomogli u donošenju takve odluke. Izbor neinspirativne kandidatkinje kao što je Hillary Clinton, čije su slabosti morale biti očigledne partiji koja ju je kandidovala (naročito pošto joj je Bernie Sanders na primarnim izborima preoteo glasove belih radnika i mladih), koje su bile očigledne mnogim Amerikancima (uključujući i one koji su joj kao ja dali svoj glas) – pokazao se kao katastrofalna greška. Nije lako voditi nacionalnu kampanju u zemlji koja je polarizovana kao Amerika, podeljena između liberalnih i konzervativnih glasača, urbanih i ruralnih, obrazovanih i neobrazovanih, verujućih i neverujućih, bogatih i siromašnih sa svim očekivanim klasnim animozitetima između njih. Pored toga, glavni izvor informisanja bili su internet i društvene mreže, mediji kao stvoreni za širenje laži i ispiranje mozga lakovernih. Bez njih Isis ne bi mogao da regrutuje desetine hiljada pristalica, niti bi očigledni prevarant mogao da postane predsednik SAD.

Bile su potrebne godine truda mnogih zainteresovanih strana da bismo dobili ovaj „populizam ponosan na svoje neznanje“, kako ga je neko opisao, i armiju glasača neznalica koje je lako vući za nos jer ne razlikuju istinu od laži, ni poštenog čoveka od lopova. Njih je lako zavesti i ubediti da uvek iznova glasaju protiv sopstvenih interesa. Dodajte tome rasizam, mizoginiju, mržnju prema imigrantima, homoseksualcima i drugim manjinama, zaglupljivanje lošim obrazovanjem, sumnjičavost prema svakom znanju, odbacivanje nauke i istorije i prihvatanje oružja i nasilja – i dobili ste okruženje koje je izabralo našeg sledećeg predsednika.

„Propaganda je najuspelija onda kada su manipulisani uvereni da postupaju po svojoj volji“, rekao je Goebbels. Kud god se okrenete, čujete ljude kako recituju laži kao da izlažu svoja lična, pažljivo izgrađena mišljenja. Pomoću televizije, popularnih radio emisija i interneta, milioni Amerikanaca su u nekoliko poslednjih decenija izgradili paralelnu stvarnost. Laži su, naravno, veoma unosne, što će vam potvrditi svaki prevarant, od besnih propovednika koji potpaljuju pastvu do bankara koji nude neproverene kredite. Laž prodaje sve, od nezdrave hrane do reklama „kompjuter vam je spor, dozvolite da pomognemo“ koju ponekad vidite na ekranu. Osnovni preduslov demokratskog upravljanja – konsenzus većine stanovništva o tome šta je laž a šta istina – u ovoj zemlji se sračunato razgrađuje. Odsustvo odgovornosti za višekratne prevare onih koji poseduju moć, bilo da pripadaju državnom aparatu ili privatnom sektoru, umnožavanje lažnih građanskih inicijativa, trustova mozgova i firmi za lobiranje koje finansiraju bogati da bi svoje sugrađane doveli u zabludu i okrenuli ih jedne protiv drugih – to su danas glavne odlike našeg političkog života. Funkcionalna demokratija je pretnja interesima moćnika i onih koji zarađuju na njenom rušenju, iako im je mesto u zatvoru.

Prevare takvih razmera su sušto zlo. Sve smo to već videli, naravno, stari dani nisu bili uvek dobri, ali nismo očekivali da ćemo to ponovo doživeti. Kako je moguće da masovno ubijanje i tortura, koji su do juče bili univerzalno osuđivani, danas imaju javne zagovornike ne samo u redovima verskih fanatika, već među milionima Amerikanaca uključujući kandidate za najviše funkcije? Kao da se svet podelio na ljude užasnute ponavljanjem istorije i one koji jedva čekaju reprizu.

Gatare i čitači sudbine mora da su u dubokoj depresiji, jer svi njihovi potencijalni klijenti već znaju šta budućnost nosi. Kada novi predsednik preuzme funkciju i uvede u administraciju najgore predstavnike našeg društva, koji će onda i sami dovoditi korumpirane i bezvredne ljude na pozicije u državnoj upravi, koristiti priliku da namire račune sa političkim i ličnim protivnicima, deportovati, proganjati i fizički zlostavljati pripadnike manjina da bi usrećili svoje najradikalnije sledbenike – neće nam biti potrebna kristalna kugla da vidimo šta nas čeka. Dobro je da me u dvorištu čeka gomila opalog lišća, pa će mi grabuljanje skrenuti misli sa ovih tema. Na mirnoj površini jezera ogleda se zalazeće sunce, trenutak pre nego što će pasti velika tamna noć i doneti onaj spokoj koji tera čoveka da uprkos hladnoći zastane na vratima i okleva još nekoliko trenutaka pre nego što uđe unutra i upali prvo svetlo.

New York Review of Books

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net

Podijeli objavu

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here