Stefanovski: Nisam siguran da smo jaki

Frontman grupe Leb i sol i gitaristički virtuoz Vlatko Stefanovski za Al Jazeeru govori o muzici u regiji danas.

Razgovarao: Tomislav Šoštarić

Vlatko Stefanovski, makedonski gitaristički virtuoz koji je svojom gitarističkom vještinom izmamio posve opravdane komplimente svojih razvikanijih kolega u svijetu, u Zagrebu je u desetak dana nastupio dva puta – prvi put na koncertu Zdravka Čolića za Dan žena, a u subotu je napunio i oduševio Tvornicu kulture.

U razgovoru za Al Jazeeru govori o impresijama s posljednjih nastupa u Zagrebu, brojnim glazbenim suradnjama u solo karijeri, stanju i ulozi rock glazbe danas na području bivše Jugoslavije, ali i svijeta te aktualnoj društvenoj situaciji u Makedoniji.

Mnogo ste puta nastupali u Zagrebu. Kakve su impresije s posljednjeg koncerta u Tvornici, kako vas je dočekala zagrebačka publika?

– Fenomenalno, stvarno je bilo fenomenalno, iznad svih mojih očekivanja. Srdačnost i euforija sa kojom nas je dočekala zagrebačka publika, to je stvarno nešto što odavno nisam doživio. Bilo je stvarno fantastično i mi smo bili raspoloženi za svirku, došli smo dan ranije, uspjeli smo se odmoriti, prošetati, pojesti nešto fino, sresti prijatelje i baš je bilo gala. Veoma sam sretan, punog srca idem kući za Skoplje.

U čemu je ‘kemija’ između vas i zagrebačke publike, koja očito postoji?

– Pa ne znam, to odavno traje, to traje više od 30 godina i kad god smo dolazili ovdje, a svirali smo od Lapidarija pa sve do velikih sportskih dvorana i arena, sva mjesta smo overili i verovatno smo nešto u kolektivnom pamćenju ostavili, tako da mi je drago da to vidim, i dalje rado dolaze na moje koncerte i da i dalje znaju o čemu se radi, šta sviramo, kako sviramo, znaju šta da očekuju i stvarno je bilo fantastično.

U Zagrebu ste svirali na koncertu Zdravka Čolića, poznata je vaša dugogodišnja suradnja sa Zlatanom Stipišićem Gibonnijem… Čini se kao da ulazite u sve sfere glazbenog izričaja?

– Nije to namjerno, to se desi spontano. Tokom karijere upoznaš mnogo ljudi pa bi oni hteli da te imaju na projektu. Pa ja sam upoznao ljude koje bih ja hteo da imam na mojim projektima. Te saradnje nastaju veoma spontano, to nije ništa nasilno kao sad ću zvati Paula McCartneya na svoj album. Nego je to ono, kad se sretneš s nekim, kad razmeniš telefone i mailove, pa kad ti zazvuči nečiji instrument na tvojoj pesmi ili obrnuto, tako nastaju te saradnje. Uopšte ne mislim da je to ko zna šta, svirao sam i solo i sa simfonijskim orkestrima, tako da je raspon veliki, raspon delovanja. Bitno je da u svakom tom kontekstu u kojem sebe nađeš budeš iskren i budeš dobar, da se potrudiš da budeš dobar u onome što radiš.

‘Cvate’ li neka nova suradnja?

Pa za sada ne, ali ‘brijem’ da će ih biti.

Kako prema vašem mišljenju danas stoji stvar s rock glazbom na prostoru bivše države? Mnogo se toga promijenilo, a čini se kao da neke reakcije na ta događanja, poput glazbenih, izostaju…

– Mislim da smo nekad bili jedna od najznačajnijih scena u Europi. A danas nisam siguran da smo ko zna koliko jaki i da imamo šta izneti napolje. Ljudi žele autentične stvari, ne žele hibride. Ljudi ne žele kada neko nije dovoljno autentičan, kad glumi Manhattan u Zagrebu ili u Skoplju London ili kad u Londonu glumi Skoplje ili u New Yorku Beograd. To nisu prirodne stvari. Iako se u svetu globalizacije sve kupuje i sve se prodaje, sve je dozvoljeno i sve je dostupno, samo je pitanje – šta tu ostaje za nas? Šta ostaje u našem srcu? To je veliko pitanje…

Stječe se dojam da ni na globalnoj razini stvar ne stoji bolje?

– Sve se izmešalo. Svet je globalno selo već odavno. Možeš čuti Pakistance u Parizu, možeš čuti Bosance u Los Angelesu. Više nema pravila. Ali opet, meni lično trebaju autentične stvari, ja volim kad su stvari istinite, iskrene talentovane i tačne.

Pa ima li neke nove ‘avangarde’ u tom smislu na našim područjima, nečega što tvori razliku?

– Mladi ljudi sa svojim socijalnim angažmanom i buntom, talentom i brzinom razmišljanja, oni nude neke dobre stvari. Stalno čujem neke zaista duhovite i fine stvari.

Čini se kao da kapitalizam u sebe ‘uvlači’ sve, kao da nema više prostora za bunt?

– Stalno ima mesta za borbu, za bolji život i za bolji svet, stalno. Ta borba je uvek prisutna i uvek će i biti prisutna.

Društvenu scenu u Makedoniji u posljednje vrijeme potresaju politički skandali prilično širokih razmjera. Kakva je atmosfera u makedonskom društvu u kontekstu tih događanja?

– Prilično je napeta i prilično je promenjiva, da tako kažem. Nismo se opustili posljednjih 30-ak godina, tako da je stalno neka frka, stalno je neki pritisak, stalno je neko nerazumevanje, stalno neka podeljenost. Ali, svako sa svojim primjerom mora pokazati ili pokušati izgraditi neki most, da smanji polarizaciju i smiri situaciju, koliko je moguće.

Al Jazeera