Slamanje Atene

Grčka vlada je tek šest nedelja na vlasti, a njena sudbina je verovatno već zapečaćena. Vlada u Berlinu i njeni saveznici od Lisabona do Helsinkija, čine sve da je spreče da ispuni svoja predizborna obećanja.

Premijer Aleksis Cipras i Siriza su želeli da izmene dosadašnji sporazum sa poveriocima i zaustave ekonomski slom i rastuće siromaštvo u Grčkoj. Ali njihovi ciljevi i dobre nemere ne zanimaju poverioce iz drugih članica evrozone. Oni su odbacili sve predloge Ciprasa i grčkog ministra finansija Varufakisa.

Evropska konferencija o otpisu dugova na kojoj bi se pregovaralo o održivim rešenjima za sve prezadužene zemlje? Odbijeno. Povezivanje otplate dugova sa ekonomskim rastom, što je predložio i Marsel Fračer, ekonomista i savetnik nemačke vlade iz Nemačkog instituta iz ekonomiju? Odbijeno. Prelazni kredit od četiri meseca koji bi vladi u Atini omogućio da otplati dospele obaveze i pokrene sopstveni program reformi koji se ne zasniva na obespravljivanju slabih i olakšicama za bogate? Odbijeno. Ukidanje protivpravnih masovnih otpuštanja i zaustavljanje rasprodaje državne imovine po bagatelnim cenama oligarsima i međunarodnim kompanijama? Odbijeno. Čak je odbijen i zahtev da se ukine direktni nadzor Trojke nad ministrima grčke vlade.

Šojble i njegove kolege nisu izneli nijedan predlog kojim bi se ublažili socijalni problemi ili makar zaustavila propast zdravstvenog sistema u Grčkoj. Umesto toga trebalo bi da se nastavi sa dosadašnjim programom bez obzira na posledice. „Zaključeni sporazumi“ i „dogovorena pravila“ moraju da se poštuju, trijumfalno objašnjava Šojble.

Postaje jasno da se u borbi između grčke vlade i drugih država evrozone radi o nečem važnijem od novca. Da kancelarka Merkel, ministar Šojble i njihove kolege zaista žele da povrate novac pozajmljen Grčkoj, ugrabili bi priliku koju im nudi nova grčka vlada neopterećena oligarsima i korupcijom. Time bi Cipras i njegovi ministri dobili neophodan manevarski prostor za izgradnju funkcionalnog državnog aparata i raskid sa starim centrima moći. Ali izgleda da se šefovi vlada evrozone više plaše uspeha jedne levičarske vlade od finansijskih gubitaka, koji bi neizbežno usledili posle pada Sirizine vlade. Možda time šalju i poruku Španiji, Portugaliji i Irskoj, gde se na sledećim parlamentarnim izborima očekuju pobede levičarskih pokreta.

Namera nepokolebljivih reformatora iz Berlina i Brisela da slome buntovnike iz Atine i podvrgnu ih odavno propalom programu štednje, opasnija je od Sirize i sličnih partija i pokreta. Pobeda nad grčkom vladom bi poslala zastrašujuću poruku: ili će ekonomski slabije zemlje puzati pred Nemačkom i njenim predstavnicima iz Brisela ili će ih oni ekonomski uništiti. To je idealna prilika za Marin Le Pen, Nacionalni front i sve druge antievropske partije. One pretnji iz Brisela mogu da suprotstave svoje podjednako fatalno rešenje – izlazak iz EU i evrozone, jer samo tako mogu da se oslobode dominacije Nemačke. Ako Marin Le Pen postane predsednica Francuske, biće to početak kraja evropskih integracija.

Tu je stvarna opasnost. Ali Angela Merkel i Volfgang Šojble svesno prihvataju ovaj rizik. „Oni uništavaju moju Evropu“, upozorio je 2011. bivši kancelar Helmut Kol. Nadajmo se da je pogrešio.

Harald Schumann, Tagesspiegel, 16.03.2015.

 

Evropa prvo umire u glavama

 

Ko do sada nije verovao da se, kada je reč o Grčkoj, nemački mediji prepuštaju najnižim strastima, može u to da se uveri ovih dana. Nemački javni servis ARD je u samo dva dana ponudio dve debate koje su se takmičile u tome čija će rasprava o Grčkoj biti beskrupuloznija. Pitanje da li je Janis Varufakis u svom govoru pre dve godine pokazao srednji prst, svim „vodećim medijima” je važnije od onoga kako smo stigli do toga da srednji prst Nemačkoj sada pokazuju stotine hiljada građana Grčke.

U Grčkoj se ponovo govori o reparacijama iz Drugog svetskog rata, što pokazuje nemoć grčke politike koja na svaki način pokušava da se izvuče iz beznadne situacije. Brine me neosetljivost nemačke javnosti na to. Imamo jednu malu zemlju sateranu uza zid, koja se sa nadmoćnim protivnikom bori za svoje dostojanstvo. Gde su nemački političari da svojim građanima kažu: „Prestanite, time ništa ne dobijamo“. Ne, sa nekontrolisanom agresivnošću oni nastavljaju da nasrću na slabije od sebe.

Na kraju ćemo nesporno uništiti Evropu. Kada su svi pobeđeni, pobednik je izgubio. Biće to pobeda laži, licemerja i poricanja sopstvenih grešaka, kojih će se druge nacije dugo sećati. Pamtiće kako je nemačka vlada iskoristila moć poverilaca da ponizi dužnika i kako su se nemački mediji spustili na nivo kafanskog trača.

Danas se protiv Grčke vodi kampanja sa istim predrasudama kao pre pet godina. Izgleda da ništa nismo naučili. U međuvremenu je bilo zatišje, ali samo zato što je Grčka doslovno sprovodila besmislenu „politiku reformi“. Nismo shvatili da se Grčka u tom periodu radikalno promenila, jer su njeni građani morali da trpe ekstremne posledice ove politike.

Sa ekonomske tačke gledišta, tokom proteklih nekoliko nedelja i meseci smo rekli sve što je trebalo. Međutim, izgleda da ovde nije reč o ekonomiji. Kada se probudi ’narodna duša’, na čemu se lepo politički profitira, svi argumenti prestaju. Politika raspiruje predrasude i resantimane, umesto da ih razobličuje i smiruje. I to će nastaviti da čini, sve dok joj ova opasna mešavina ne eksplodira u lice.

Heiner Flassbeck, flassbeck-economics

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 21.03.2015.