Recept za rat

U izjavama pristalica Donalda Trumpa tokom prošlogodišnje kampanje neprekidno se ponavljala rečenica: „On je uspešan biznismen, a vreme je da neko ovu zemlju vodi kao biznis“. Ako su ti glasači očekivali da Trump kormilari američkom vladom s tehnokratskom efikasnošću, sigurno su razočarani onim što su dosad videli. Naravno, sam predsednik uporno tvrdi da sve funkcioniše „kao podmazano“, ali ostavke, curenje informacija, nepopunjeni položaji i suspendovane izvršne naredbe pokazuju da sve ne ide baš tako glatko.

Piše: Jonathan Freedland

Čini se, međutim, da to nije važno Trumpovoj bazi: ankete pokazuju da su mu pristalice i dalje lojalne (delom zato što ne veruju izveštajima koji pokazuju da on pravi grešku za greškom). Ali sad je na probi njegovo obećanje da će postupati kao novi izvršni direktor i zavesti red u korporaciji zvanoj SAD: donosi se njegov prvi budžet. Trump je doveden upravo zbog toga: da sreže nepotrebne troškove, dobije više za manje, donese mudre odluke koje su decenijama nekako izmicale beskorisnim vašingtonskim političarima.

Da li ćete se iznenaditi kada čujete da je ovaj budžet sve samo ne pametan – da je kratkovid, glup i sam sebi podmeće klipove u točkove? Suština predloga je veliko povećanje troškova za odbranu. Naime, Trump traži dodatne 54 milijarde dolara za tenkove, brodove i oružane sisteme. Novac će doći od smanjivanja – „dolar po dolar“ – potrošnje za stranu pomoć, diplomatiju i zaštitu prirodne sredine.

Kratkovidost te odluke je frapantna. Sjedinjene Države već troše na odbranu više nego 8 narednih najnaoružanijih nacija zajedno. SAD su „potpuno dominantne“ u toj oblasti. Imaju nuklearni arsenal dovoljan da se više puta uništi sav ljudski život na planeti. Ali to očigledno nije dovoljno. U intervjuu za Reuters Trump je rekao da nuklearna moć Sjedinjenih Državava zaostaje i da on namerava da je dovede na sam vrh – kao da Sjedinjene Države već nisu nedostižni nuklearni vrh.

Ovaj zaokret nije pogrešan samo zato što je preteran već i zbog oportunog troška – sva ta gvožđurija biće plaćena tako što će se isprazniti arsenal američke „meke moći“. Trumpovi planovi zahtevaju da budžet stejt departmenta bude smanjen za 30%, doprinos Sjedinjenih Država međunarodnim agencijama kao što su Ujedinjene nacije za 40%, a fondovi Agencije za zaštitu prirodne sredine (koja na grbači već ima šefa koji ne veruje u klimatske promene) za 25%. Kao da je Trump zaključio da će najbolje zaštititi svoje zgrade i hotele ako potroši milione na sjajna nova vatrogasna kola – i onda uklonio sve detektore dima.

Tako to vide ljudi koji imaju vojnog iskustva. Zato je usledilo pismo 120 penzionisanih generala i admirala koji preklinju Trumpa da ne smanjuje troškove za diplomatiju i humanitarnu pomoć. Oni citiraju nikog drugog do Trumpovog sekretara odbrane, Jamesa Matissa, koji je 2013. rekao: „Ako smanjite finansije za stejt department, moraću da dokupim oružje“. Matiss razume ono što njegov predsednik ne razume: da su diplomatija i međunarodna saradnja najpametniji oblik vojne potrošnje – zato što smanjuju verovatnoću da će skupo i smrtonosno oružje ikada biti upotrebljeno.

Sad je na Matissu i drugim generalima koji zauzimaju ključne položaje u Trumpovoj administraciji da se suprotstave tom veoma opasnom zaokretu. Kao većina onih koji su nosili uniformu, oni znaju da je rat sredstvo kome treba pribeći samo u slučaju nužde i da mu se ne treba radovati. Ali oni rade za predsednika koji priziva rat mada sam nije služio vojsku zbog „koštanog trna“ u stopalu – kasnije nije mogao da se seti u kom stopalu – i mada je nastojanja da izbegne venerične bolesti a ne odrekne se promiskuitetnog ponašanja opisao kao svoj „lični Vijetnam“.

Trump želi da Amerika „opet pobeđuje u ratovima“. Njegov prvi budžet svakako povećava verovatnoću da Amerika započne nove ratove – ali joj ne garantuje pobedu u njima.

The Guardian

Prevela Slavica Miletić