Ološu ima ko da piše

Ovo bi morala da bude godina raspleta za Srbiju. Zlo je toliko uzelo maha da mu je neophodno stati na put. Bez obzira na činjenicu da Aleksandar Vučić nije uzrok svega lošeg što nam se dešava, već je samo posledica trulih kompromisa i pogrešne politike koja je vođena proteklih sto godina, on je uspeo da upropasti i ono malo vrednog što je među nama bilo.

Piše: Peđa B. Đurović

Vreme je da se ološu kaže da je za njegove vladavine spoljni dug Srbije umnogostručen, da je odliv mladih ljudi povećan za nekoliko stotina procenata, da smo po siromaštvu izbili na prvo mesto svih relevantnih lista, i da je donet niz zakona koji se ne mogu drugačije kvalifikovat do kao veleizdajnički. I za to će neko morati da odgovara pred sudom, kad tad.

Od Aleksandra do Aleksandra

Karađorđe je ušao u svetsku istoriju vojevanja, jer je kao prost čovek iz naroda, bez pohađanja velikih škola, uspeo da zada turskoj imperiji odlučujući udarac, nakon koga je došlo do serije ustanaka širom Balkana i Turcima je na ovim prostorima odzvonilo. Sve uspehe Vožda i čuvenih srpskih vojvoda, uključujući i pobedu u I svetskom ratu, u vodu je bacio i Srbiju utopio u svoj megalomanski projekat Jugoslavije, kralj Aleksandar Karađorđević. Radeći po instrukcijama masona, kojima je pripadao, i koji su mu u glavu usadili ideju o njemu kao velikom balkanskom vladaru, kralj Aleksandar je prvo stvorio državu Srba, Hrvata i Slovenaca, a samo meces dana kasnije – budući da taj projekat nije priznala nijedna zemlja osim Srbije – kraljevinu SHS. I dok su Hrvati i Slovenci ušli u zajednicu bez prethodnog nacionalnog identiteta, srpski monarh je Srbima oduzeo i državnost i nacionalnu pripadnost. Decenijama su Srbi prosto izbegavali da se zovu Srbima, sledeći ideju jugoslovenstva, dok su Hrvati i Slovenci strpljivo gradili svoj identitet i radeći na svojoj državnosti.

Još jedan Aleksandar (Leka Ranković) je u periodu posle II svetskog rata imao velikog uticaja na sudbinu Srbije, i prava je sreća što njemu i Slobodanu Peneziću Krcunu nije bilo dozvoljeno da se obračunaju sa Srbima neistomišljenicima, jer bi nas već tada bilo drastično manje. Još je, međutim, prerano da se tumači Lekina uloga u celoj priči, potrebno je da prođe još neko vreme da bi se sa istorijske distance i hladne glave prosuđivalo o njegovim (ne)delima. Činjenica je, međutim, da je pre dolaska na vlast Slobodan Milošević čak tri puta tražio da gleda Rankovićeve govore, jednom u prisustvu visokih funkcionera DB-a, a dva puta sam. Ako je verovati vrlo visoko pozicioniranom funkcioneru DB-a koji je svedočio o tim događajima, Milošević je treću projekciju napustio sa izrazom lica koji ima čovek koji je sklopio sve kockice mozaika. Dokle nas je Sloba doveo, vrlo dobro je poznato, i na to ne treba trošiti reči. Nakon pada njegovog režima, na vlast su došli neki drugi ljudi, tobož demokrate, koji su nastavili da uništavaju Srbiju, plačkajući je i rušeći sve pred sobom. Devastirali su obrazovanje, zdravstvo, kulturu, vojsku, policiju, privredu… Istorijski su se pomirili sa socijalistima, formiravši neprirodnu koaliciju, i ko zna dokle bi to trajalo da strane sile nisu odlučile da na balkanskoj tabli šaha promene figure.

Daleko od očiju javnosti, negde u kabinetu Borisa Tadića, uz svesrdnu podršku sive eminencije (i sada već odavno pokojnog) Mikija Rakića i uz neizbežno sadejstvo famozne „službe“, stvoreno je zločinačko udruženje pod nazivom Srpska napredna stranka. Na čelo te fašističke družine postavljen je bivši radikalski dvojac, čiji je kormilar (ma šta ko o njemu mislio) u Hagu branio svoje, ali i interese patriotske Srbije. Nisam uveren da je sve učinjeno bez njegovog znanja, i da se na taj način nije obistinilo predskazanje crvenog vojvode da će radikali biti na vlasti sa podrškom od preko 50%. To, međutim, sada nije važno. Ono što jeste važno je da je, nakon što je grobar sa kupljenom diplomom fakulteta zaseo u fotelju na Andrićevom vencu, na čelo zločinačkog udruženja, a zatim i države, došao večiti autsajder i potrčko, Alek nesalomivi Vučić. Još jedan Aleksandar, koji je očigledno doveden tu gde jeste da bi zakucao eksere u kovčeg u koji je strpana Srbija.

Ostatak kolumne moje je pismo ološu, u kome se opraštam(o) od njega, jer je došlo vreme da odlazi sa vlasti.

Ološu, došlo je vreme da se rastajemo

Moraš da odeš, Aleksandre Vučiću, a razloga za to je nebrojeno mnogo. Imao si punih pet godina prilike da sebi i javnosti dokažeš da si sposoban za bilo šta. Prokockao si sve šanse. Pokazao si i dokazao da si jedna lenja bitanga, jedan neradnički i lažljivi ološ, koji na lažima i strahovladi gradi neku svoju virtuelnu Srbiju, koji plaćajući i zatrašujući jedan deo nacije i saradnika stvaraš privid da te se neko boji, da si važan, i što je najgore i najdalje od istine – da si pametan.

Da ti kao pripadnik iste generacije kažem ja neku reč, najgori predsedniče vlade u istoriji Srbije. Možda u tebi ima neko zrno tehničke pameti, ali si zato na polju socijalne inteligencije upadljivo glup i oštećen. Mi smo takve kao što si ti u gimnazijskim danima slali po cigarete i po semenke, udarali smo vam čvrge kad ste pokušavali da nam se približite, jer niko nikada nije voleo kombinaciju štrebera i drukare. A ti to jesi, Aleksandre Sramni. Jedna obična dokona tetka, koja se hrani tračevima i spletkama, i koja je toliko ogrezla u laži da više ni sama ne zna u šta da veruje.

O posledicama ugovora i dogovora, koje si u ime države potpisivao moraće da se stara armija stručnjaka iz međunarodnog prava, ali je i laiku jasno da si u više navrata počinio akt (vele)izdaje. Omogućio si da Srbija postane zemlja pod direktnom okupacijom stranih finansijskih institucija, uvalio si nas u dugove više nego što su za mnogo duži period to uradili DOSmanlije, kako ih ti iz milošte zoveš. Omogućio si da se strancima prodaju naša deca, ološu izdajnički. Omogućio si i da se istim tim strancima prodaje plodna vojvođanska zemlja. Da se privatizuju izvori pijaće vode. Da se rasprodaju strateški važni nacionalni resursi. Da bespovratno ostanemo bez imovine na Kosovu. Urušili ste ti i tvoja zločinačka družina obrazovanje, kulturu, zdravstvo, privredu, vojsku ste sahranili a policiju ste devastirali do kraja, stvarajući neke svoje paralelne oružane formacije, valjda po ugledu na Hitlera, koji je funkcije kancelara i predsednika spojio uz zdušnu podršku stranačke SS vojske.

Zataškao si slučaj „Helikopter“, kada su radi promocije tvoje partije i vlade na čijem si (nažalost) čelu tvoji ministri u smrt poslali sedam osoba, uključujući tu i bebu staru tek pet dana. Zataškao si brojne afere, počev od slučaja „Mitrović junior“, preko afere „Kantrimen“, pa sve do slučaja ubistva prodavca lubenica na pijaci na Vidikovcu. Zataškao si i vandalsko rušenje u Hercegovačkoj ulici u noći u kojoj ste slavili izbornu pobedu 2016. godine. Zataškao si brojne kriminalne afere u koje je uključen sam državni vrh, kao i vrhuška tvoje stranke. Zataškao si brojne kupljene diplome srednje škole i fakulteta, kao i plagijate doktorskih disertacija. Mnogo toga si zataškao, Aleksandre ološu, prevršio si svaku meru.

Vodaš ovih dana u autobusima, baš poput kakvih logoraša, jedan broj građana ove zemlje, koje sa 10 evra i sendvičem kupuješ da ti aplaudiraju i da ti se dive. Već odavno kruži vic da mitinge podrške počinješ rečima: „Dobar dan ljudi, šta se od juče novo desilo?“. I ptice na grani znaju da ti je ta plaćena podrška jedino uporište koje ti je preostalo, ako se izuzmu javne ličnosti čiji moral odgovara moralu dama uposlenih u javnim kućama. Tako si doveo Žiku seljaka da ti pruži podršku, a on je izašao toliko pijan na binu da nije ni znao kako ti glasi slogan, već je morao da se okrene i da čita sa panoa. Gotovo je sa lažima, ološu radikalski, sve maske su pale.

Počeli ste da targetirate ljude, da ih obeležavate, da od njih pravite žive mete. Jedna žena koja se bavi lepotom (šminkom) ti je terorista koji preti vešanjem, i jedan čovek koji se bavi lepotom (muzikom) ti je terorista koji preti da će onom paščetu koje laje sve što ti ne smeš da izgovoriš da udari šamarčinu. To su ti, posle svih atentata i napada na tebe tj. državu, najveći državni neprijatelji, a samo zato što su se drznuli da misle svojom glavom, i što su pokazali da imaju muda veća od svih tvojih pacova koji trčkaraju oko tebe, kao najvećeg miša u Srbiji. Počeli ste da etiketirate i članove porodica protivničkih kandidata, ne razmišljajući o tome hoće li se neki pijani narkoman zaleteti i ugroziti im bezbednost.

Vreme je, ološu, da ideš. I bolje je da odeš sam, jer budu li te hapsili oni koji su te na vlast doveli – neće ti se dobro pisati. Nekoliko doživotnih robija je mala kazna spram onoga što te čeka dospeš li gde ti je mesto. A mesto ti je iza rešetaka, da nikad više svetlosti dana ne vidiš.

I za kraj da ti poručim, ološu balavi: ja te se ne bojim, ali to u ovom slučaju nije važno. Ne boji te se više ni narod, bez obzira na to što te tvoji informeri obaveštavaju da ljudi drhte kad se pomene tvoje ime. Dopizdelo je narodu, Aleksandre Vučiću, i ušao si u konačno odbrojavanje. Pitanje je dana kada ćeš postati građanin Vučić, a onda i osumnjičeni, pa zatim i optuženi. Okupljaj na vreme pravni tim koji će te braniti pred sudom, jer kad vide da si istrošen, preletači će te napustiti brzinom svetlosti.

Zbogom, ološu!

Kolumnista