Novac za bogate

Kupovina u velikom stilu: 60 milijardi svakog meseca, do jeseni 2016. Mario Draghi i njegovi bankari kreću u šoping za 1.000 milijardi evra državnih obveznica. Kada napune torbe, pravac kući. Tako će poraziti deflaciju i pokrenuti ekonomiju. Da li će Draghijeva kupovina spasti Evropu? Da li će pomoći evru, ljudima? To je eksperiment sa otvorenim ishodom, mada su već poznata dva dobitnika – investitori i bankari.

Piše: Jakob Agustein

Jean-Luc Mélenchon je rekao: “Ekonomista je kao vodoinstalater“. Nije jasno da li je francuski levičar time želeo da uvredi ekonomiste ili vodoinstalatere. Ali nijedna vodovodna cev ne može da se uvrne toliko da nam se vodoinstalaterski posao učini složenijim i manje transparentnijim od nove faze evropske antikrizne politike.

Mario Draghi pokreće „količinsko olakšanje“. Zvuči kao izraz iz fitnesa, a u stvari je zasipanje ekonomije novcem. Paradoksalni svet evra: nemačka centralna banka je vodila antiinflatornu politiku, a ECB danas čini sve kako bi podstakla inflaciju. Evropa je daleko od ciljane inflacije od 2%. Trenutno smo na nekih 0,5%, u šta je već ugrađena jeftina nafta.

Problem je u tome što niko ne zna da li će potapanje evropskih problema u novcu uroditi plodom. U SAD je upumpavanje 4.000 milijardi dolara podiglo stopu inflacije za samo 1,5%. A to je daleko više novca od sume predviđene programom ECB.

Ne treba da nas čudi razočarenje mnogih ljudi odlukom ECB. Za konzervatice je to smak sveta. Urednik FAZ Holger Steltzner smatra: “Ovom odlukom najmoćnija evropska institucija sahranjuje principe monetarne unije i razara poverenje u evro”. Draghi ne vodi samo monetarnu politiku, za šta je nadležan, već se ponaša kao finansijski, to jest ekonomski političar. On taj mandat nije dobio, ali izgleda da ga je prisvojio.

Granice između monetarne, fiskalne pa i same politike su tokom evrokrize postale propusne. Prva ih je prekoračila Trojka. Poruka je bila – novac za poslušnost. Ali i ECB je deo trijumvirata štednje. Monetarni političari rade zajedno sa ekonomskim. Jacques Delors, pravi otac evra, je rekao: „La monnaie, l’argent, parlent à l’imaginaire”, novac raspaljuje maštu. Francuzi su uvek bili realniji od Nemaca – novac je politička stvar i sa njim se uvek vodi politika.

Čiju maštu raspaljuje Draghijevih 1.140 milijardi evra? Investitora i bankara. Očigledno da ni levica nema razloga za veselje zbog nove monetarne politike ECB. U prvom Draghijevom talasu, centralne banke zemalja članica evrozone kupovaće nenaplative/toksične dugove od osiguravajućih kuća i komercijalnih banaka. Pa kakva je to borba protiv inflacije?

Draghi svojim milijardama ispisuje novo poglavlje u dugoj istoriji preraspodele odozdo ka gore. Postoji veliki rizik da taj novac nikada neće stići do realne ekonomije, ali će zato porasti akcije i cene nekretnina. Bogati će postati još bogatiji.

Ostali imaju problem. Niske kamate obezvređuju štednju, životna osiguranja i penzije. Finansijski kapitalizam je preplavio živote građana Nemačke i sa sobom odneo sigurnost. A onda se čudimo što sve više ljudi glasa za evroskeptike iz Alternative za Nemačku.

Spiegel, 12.03.2015.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net