Katalonija – nezavisnost pod prinudnom upravom

Katalonija proglasila nezavisnost; Španija uvela direktnu upravu nad Katalonijom. Teniski meč između Barselone i Madrida se nastavlja. Evropska publika, ona u VIP loži, navija za Madrid i onako skromno apeluje na fer-igru, bez prejakih udaraca.

Piše: Aleksandar Kocić

Da se podsetimo ukratko kako smo dovde stigli, pre nego što probamo da predvidimo kako će se meč dalje odvijati. Katalonci godinama kukaju da im, kao najrazvijenoj regiji u Španiji, Madrid uzima previše novca, da su oni narod sa dugom tradicijom i istorijom i da bi voleli nezavisnost. Ti su pozivi do sada smirivani davanjem novih ovlašćenja Kataloniji, dok aktuelni španski premijer Marijano Rahoj nije odbio predlog bivšeg predsednika Katalonije Artura Masa o novom ustavnom aranžmanu za Kataloniju i indirektno doprineo da na lokalnim izborima na vlast u toj severnoj španskoj regiji dođu tvrdokorniji nacionalisti. Oni su na mutan način kroz katalonski parlament progurali odluku u referendumu i rešili da to sprovedu u delo. Madrid je rekao: „Neće moći“, pa smo videli one slike sa ulica Barselone i drugih katalonskih gradova, gde španski policajci vuku starije gospođe sa biračkih mesta i lupaju ljude pendrecima po glavi.

Na tom spornom referendumu – koji je formalno bio nezakonit, jer ga španski ustav ne predviđa, pa ga španski ustavni sud nije odobrio – ogromna većina izašlih glasala je za nezavisnost. Na glasanje je izašlo nešto manje od polovine upisanih birača, jer su protivnici nezavisnosti u Kataloniji glasanje bojkotovali. Predsednik Katalonije Karlos Pućdemon onda se malo nećkao, pa odložio proglašenje nezavisnosti i pozvao Madrid na pregovore, što je Rahoj glatko odbio. Na kraju je Pućdemon izašao pred katalonski parlament i pozvao poslanike da se izjasne. Protivnici nezavisnosti napustili su salu, ali je unutra ostalo dovoljno poslanika da glasanje bude zakonito – i Katalonija je proglasila nezavisnost.

Madrid je na to odgovorio uvođenjem okidanjem do tada malo poznatog člana 155. španskog ustava, koji predviđa direktnu upravu nad pojedinim regionima. Predsednik Katalonije Pućdemon i drugi visoki zvaničnici, uključujući i šefa katalonske policije, smenjeni su, a privremeni „guverner“ Katalonije postala je potpredsednica španske vlade Soraja Saens de Santamarija.

Ovih dana ćemo videti kako će prinudna uprava izgledati na terenu i da li će državni službenici u Kataloniji prihvatiti novu vlast. Možda dođe i do nasilja, ali verovatno ne većeg obima. U trenutku pisanja ovog teksta, državni tužilac u Madridu tražio je podizanje optužnice protiv katalonskih lidera – na čelu sa Pućdemonom – koji su organizovali referendum i kasnije proglasili nezavisnost. Prethodno je vlada u Madridu raspisala vanredne izbore u Kataloniji za kraj decembra i pozvala Pućdemona i njegove da učestvuju, pod uslovom da ne budu u zatvoru.

A do svega ovoga nije moralo da dođe. Stiče se utisak da su obe strane trapavo skliznule u kaljugu iz koje sada ne znaju kako da izađu. Katalonci su nepromišljeno zbrzali taj referendum, uz prateću spinovanu kuknjavu, nadajući se da će Madrid reagovati onako kako je reagovao i da će oni time osvojiti simpatije strane javnosti. Možda su u tome i uspeli, ali je zvanična EU stala na stranu Madrida i odbila da prizna nezavisnost Katalonije. Najbolje čemu Katalonci sada mogu da se nadaju jeste da Brisel i eventualno Vašington pritisnu Madrid da uđe sa njima u iskrene pregovore o budućem ustavnom uređenju Španije.

Vlada u Madridu takođe je nepromišljeno upala u blato odbijajući godinama da iskreno razgovara sa Kataloncima o njihovim primedbama. Jeste da je ustav na strani Madrida – zato što ne predviđa podelu Španije i dozvoljava samo plebiscit na nacionalnom nivou – ali je sada postalo jasno da pozivanje na ustav nije dovoljno u situaciji u kojoj jedan deo nacije konstantno traži promenu. Taj ustav je ovde deo problema, a ne rešenja. Pozivanje na zakon u ovom slučaju se zapravo svodi na guranje glave u pesak i zvanični Madrid moraće kad-tad da se suoči sa pitanjem budućeg ustavnog uređenja Španije. Bivši katalonski predsednik Artur Mas rekao je ovih dana da je pitanje nezavisnosti moglo biti odloženo bar za jednu generaciju, da je Madrid hteo sa njim ozbiljno da razgovara.

Vlada u Madridu povukla je riskantan potez raspisivanjem regionalnih izbora u Kataloniji za 21. decembar. Ti izbori biće praktično referendum o nezavisnosti. Španski premijer Rahoj verovatno se nada da će na njima zbrisati upravo suspendovanu nacionalistčku vladu u Barseloni. Ako Pućdemon i njegovi budu do tada uhapšeni, katalonski nacionalisti će najverovatnije bojkotovati izbore, tako da ti izbori neće imati legitimitet među svim Kataloncima i neće rešiti ništa. Nacionalisti bi mogli da probaju da iskoriste ovu priliku i pobede na izorima, čime bi njihova borba za nezavisnost dobila mnogo veći legitimitet. Ipak, male su šanse da će oni u trku uopšte ući, jer bi time pokazali da pristaju i na prinudnu upravu, što za sada bar deklarativno odbijaju. Osim toga, najnovije ankete ukazuju da oni teško mogu da pobede.

I šta nam onda ostaje? Ostaje nam da gledamo kako će obični građani reagovati na novonastalu situaciju i da li će prihvatiti prinudnu upravu. Ako ne bude ozbiljnih incidenata i očigledne demonstracije građanske neposlušnosti, moguće je da će decembarski izbori doneti kakvo-takvo smirivanje strasti, na neko vreme. U protivnom može doći do zaoštravanja i spuštanja političkog sukoba na nivo običnih ljudi i njihovih svakodnevnih života. A onda ko zna.

Duh je izašao iz boce i teško da će se u nju vratiti. Biće potrebno mnogo strpljenja i mudrosti na obe strane da Španija ne krene jugoslovenskim putem. Madrid će morati da pokaže veću fleksibilnost makar to vodilo ka daljoj decentralizaciji ionako decentralizovane Španije. Katalonci imaju pred sobom dve opcije: ili da se nadaju otvaranju ozbiljnih pregovora o promeni španskog ustava koje bi im omogućile referendum – što će teško postići – ili da za sada kod kuće strpljivo grade veću podršku za nezavisnost koju ni Madrid ni Brisel više ne bi mogli da ignorišu. Posle svega što se do sada dogodilo, to neće biti nimalo lak posao.

Autonomija