Kako sam odlučila napustiti Zemlju i otići na Mars

Beograđanka Ljubinka Nikolić na korak je do ostvarenja sna koji decenijama unazad snivaju ljubitelji naučne fantastike: ova 51-godišnja inžinjerka geologije ušla je u najuži izbor projekta “Mars One “, čiji će pobjednici, kako je najavljeno, dobiti priliku da se trajno nasele na Marsu.

Od 200.000 prijavljenih, Ljubinka je ušla među 100 kandidata, od kojih će nakon brojnih psihofizičkih testova, biti odabrano njih 24 koji bi, ukoliko projekat uspije, trebalo da budu prvi kolonizatori Crvene planete.

O tome kako bi mogao izgledati njen život na drugoj planeti, šta će biti aktivnosti posade, kako ju je „Politikin zabavnik“ ponukao da se prijavi na kokurs, te šta o ovoj avanturi misle njeni prijatelji i članovi porodice – Ljubinka govori za Radio Slobodna Evropa.

Zvuk Kosmosa koji većina nas Zemljana može da presluša samo Internet sajtovima, za Ljubinku Nikolić mogao bi postati svakodnevica.

„Gledala sam CNN i rekli su da postoji projekat koji je iz Holandije, zove se ’Mars One’ – neprofitna organizacija koja želi da na Mars pošalje ljude koji će tamo biti stalno nastanjeni. To je put u jednom pravcu. I rekli su da svi mogu da se prijave. Prijavila sam se već narednog dana – napravila sam video, popunila aplikaciju i napisala sam zašto ja hoću to da uradim“, prisjeća se Ljubinka, inače inžinjer geologije po struci, koja je master diplome stekla na Hanter koledžu u Njujorku i Akademiji u Firenci.

Od 200.000 prijavljenih kandidata, naša sagovornica je poslije niza anketa i ljekarskog pregleda ušla u najuži izbor od 100 učesnika, od kojh bi njih 24 moglo biti odabrano da 2024. počnu naseljavanje Marsa.
Na naše pitanje, slično onome koje joj je postavljeno u upitniku za aplikaciju na konkurs, šta ju je ponukalo da se prijavi – Ljubinka kratko odgovara:

“Naučno-fantastične priče sa posljednjih stranica ‘Politikinog zabavnika’, koje sam čitala kad sam bila dijete.”

Da li su “Politikin zabavnik” čitali i drugi kandidati – ne znamo, ali je činjenica da, osim Ljubinke, priliku da postanu kolonizatori Crvene planete ima još 39 osoba iz Sjeverne i Južne Amerike, 30 osoba iz Evrope, 16 stanovnika Azije, sedam ljudi iz Afrike i isto toliko iz Australije. O tome kako bi mogle izgledati njihove aktivnosti na Marsu, Ljubinka Nikolić kaže da će vjerovatno najveći dio vremena trošiti na održavanje sistema koji će obezbjeđivati vazduh, vodu i hranu.

“Voda postoji na Marsu, ali je zamrznuta”, kaže Ljubinka i dodaje: “Plan je da se zemlja u kojoj je zaleđena voda zagrije i počne da isparava. Onda se kondenzacijom pretvara u vodu i potom se reciklira. Tako ćemo dobijati vodu. Nju ćemo koristiti i za hidroponiku (metod vještačke proizvodnje usjeva, prim. D.K.) da bi biljke rasle, uz pomoć specijalnih lampi i te vode. Tako ćemo uzgajati biljke. Od te vode ćemo praviti i vazduh, gde će se razdvajati kiseonik i azot – kiseonik iz vode, a azot, koji mi sada udišemo, već postoji na Marsu.”

Kandidati će, prema najavama, u najužem krugu biti podijeljeni u timove i proći kroz niz treninga koji simuliraju uslove na Marsu. Oni koji budu odabrani za misiju će morati da nauče nove vještine, prilagođene poduhvatu, kaže Ljubinka.

„Svi ćemo morati da znamo prvu pomoć, kako da popravimo ako se bilo šta pokvari od sistema koje imamo tamo. Svi ćemo biti specijalisti za nešto, pretpostavljam da će meni to biti geologija. Možda ću morati da naučim i da popravljam zube, da šišam ljude… Sve ono što imamo na Zemlji, tamo ćemo morati sami da radimo i zato ćemo morati da naučimo prije nego što odemo“, ističe naša sagovornica.

U pamćenju joj je, kaže, ostao intervju sa doktorom Norbertom Kraftom koji je učestvovao i u selekciji astronauta za NASA-u.
„On je bio jako specifičan, postavljao je detaljna pitanja. Na primjer: koliko treba metara zemlje da se stavi nad našom naseobinom da bi se zaštitili od radijacije? Htio je da zna brojeve, da vidi koliko smo ozbiljni i da li smo shvatili šta je važno da studiramo od materijala koje je on nama poslao. Tako da sam ja zbilja studirala. Ozbiljno sam to shvatila i odgovarala sam k’o iz topa“, odgovara kroz smijeh.

Zanimalo nas je kako su na njenu odluku reagovali Ljubinkini prijatelji i članovi porodice. Ova potencijalna stanovnica Marsa kaže da su komentari bili šaroliki:

„Tipično srpska reakcija je: ’Šta, kao, ti ćeš da odeš’, do one druge: ’Šta? Jao!’ Za razliku od njih, moji američki prijatelji su oduševljeni, izuzetno su pozitivni i oni su ti koji me ohrabruju.“

RSE: A, članovi porodice?

„Oni su navikli da sam ja njihov virutelni član porodice, pošto zbilja dosta vremena provodim van zemlje, tako da su navikli na to. Moja tetka stalno govori: ’Ali ja eto ne bih da ona ode.’ Da li ću otići, ne znam. Potrudiću se, ali zbilja su mi šanse jako male“, kaže.

Da su male šanse za uspjeh ovog poduhvata smatraju studenti Instituta tehnologije u Masačustesu koji su u svojoj analizi ukazali na to da su naučnici projekta “Mars One” “prilično optimistični” kada je tehnološki deo misije u pitanju. Drugi, pak, smatraju da su finansijska sredstva prevelika za ovakav poduhvat.
Ako, uprkos tome, misija bude pokrenuta, a Ljubinka prođe i poslednji krug selekcije i otisne se u Vasionu, ova Beograđanka neće imati mogućnost da se vrati na matičnu planetu. Da li joj ta pomisao, ipak, budi nelagodu?

„Svi ćemo mi umrijeti jednog dana“, konstatuje. „I oni koji će ostali na Zemlji, i oni će umrijeti, ne? Tako da, nema veze gdje ćemo umrijeti. Važno je kako smo život iskoristili, je l’ da?“

Na pitanje, da li bi naseljavanja druge planete moglo da promijeni antropocentričnu sliku koju ljudska vrsta ima o sebi, Ljubinka Nikolić odgovara:

„Ne. Stvari mijenjaju, ali ljudski duh ostaje isti. Ništa se nismo promijenili ni posle Galileja, nećemo se ni sada promijeniti. Ostaćemo isti takvi kakvi smo. Što nije loša stvar“, zaključuje ona.

„Mars One“ bi trebalo da finalnu listu članova posade saopštiti do kraja godine, a prva grupa od četiri astronauta trebalo bi da bude poslata u svemir 2024.

Iva Martinović i Dušan Komarčević (RSE)