Kako preživeti Trumpa

Novi američki predsednik je od svog dolaska na vlast izazvao toliko haosa i neizvesnosti da bi mu pozavideli i pravi teroristi.

Zato ne iznenađuje zatečenost građana, preduzetnika, civilnog društva i vlade koji ulažu velike napore da na na sve to našli adekvatne odgovore. Svaki plan je privremen, jer Donald Trump još uvek nije izneo detaljne predloge zakona, dok Kongres i sudovi tek treba da odgovore na poplavu njegovih uredbi. Ali prihvatanje neizvesnosti ne znači poricanje ozbiljnosti situacije.

Naprotiv, sada je jasno da je sve što Trump kaže ili tvituje ozbiljno. Mnogi su se nadali da će on posle izbora napustiti ekstremne stavove iz svoje kampanje. Neki su mislili da će se ovaj kralj rijalitija promeniti kada preuzme verovatno najmoćniju poziciju na svetu. Nešto slično se dešavalo svakom novom američkom predsedniku – bez obzira da li smo glasali za njega, jasno smo mu poručivali kakav želimo da on bude. Ali dok mnogi zvaničnici žele da se dopadnu svima, Trump nedvosmisleno pokazuje da namerava da ispuni svoja izborna obećanja: zabrana imigracije muslimana, zid na granici sa Meksikom, novi pregovori o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini, opoziv Dodd-Frankovih reformi finansijskog tržišta i još mnogo toga sa čime se ne slažu čak ni njegove pristalice.

Povremeno sam kritikovao pojedine aspekte i bezbednosnu i ekonomsku politiku poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata, zasnovanog na Ujedinjenim nacijama, NATO-u, Evropskoj uniji i nizu drugih institucija i odnosa. Ali postoji velika razlika između reformisanja ovih institucija i odnosa, kako bi svet postao bolje mesto za život, i plana da se one razore. Trump svet deli na pobednike i gubitnike. U stvari, globalizacija je, ako je dobro vođena, pozitivna sila: Americi je bolje ako je dobro i njenim prijateljima i saveznicima, Australiji, EU ili Meksiku. Ali Trumpov pristup preti da sve to preokrene, a tada će i Amerika biti na gubitku.

Ovaj pristup je jasan još od njegovog inauguracionog govora, u kome je insistiranje na mantri „Amerika na prvom mestu“, uz provejavanje fašističkih tonova, potvrdilo njegovu posvećenost najpodmuklijim zamislima. Prethodna administracija je uvek zastupala američke interese, ali je njena politika ipak bila vođena prosvećenim shvatanjem nacionalnog interesa, jer je verovala da američki građani imaju koristi od uspešne globalne ekonomije i mreže saveza sa zemljama posvećenim demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava.

Ako postoji tračak svetlosti u Trumpovom mraku, to je novi osećaj solidarnosti o suštinskim vrednostima poput tolerancije i jednakosti, utemeljen na svesti o prikrivenoj ili otvorenoj netrpeljivosti i mizoginiji koju otelovljuju Trump i njegov tim. Ovo jedinstvo se pretvorilo u globalni fenomen, jer su Trumpa i njegove saveznike dočekali protesti širom sveta. Američki savez za građanske slobode (ACLU), predviđajući da će Trump početi sa kršenjem ljudska prava, pokazao je spremnost da brani ključna ustavna načela poput prava na pravično suđenje, jednaku zaštitu i zabranu verske diskriminacije. U proteklih nekoliko meseci američki građani su ACLU donirali milione dolara.

Širom zemlje zaposleni i potrošači iskazuju zabrinutost zbog direktora kompanija i članova upravnih odbora koji podržavaju Trumpa. Američki korporativni lideri i investitori su postali Trumpovi lakeji. Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, mnogi su oduševljeno govorili o Trumpovim obećanjima o manjim porezima i deregulaciji, dok su svesno izbegavali kritiku njegove netrpeljivosti i ekonomskog protekcionizma. Ono što me je najviše zabrinulo je kukavičluk. Mnogi ljudi uznemireni Trumpovim potezima su odlučili da zaćute, u strahu od pada akcija svojih preduzeća pod rafalnom paljbom predsedničkih tvitova. Sveprisutni strah je glavno obeležje autoritanih režima, a po prvi put ga osećam i u Americi.

Vladavina prava, nekada apstraktan pojam za mnoge građane Amerike, dobija konkretne obrise. Vlada u pravnoj državi, kada namerava da spreči kompanije da izmeštaju proizvodnju van zemlje, donosi zakone koji stvaraju odgovarajuće podsticaje i obeshrabruju nepoželjno ponašanje. Ona ne maltretira i ne preti pojedinim firmama i ne predstavlja ugrožene izbeglice kao bezbednosnu pretnju. Vodeći američki mediji poput New York Timesa i Washington Posta za sada odbijaju da normalizuju Trumpov prezir prema američkim vrednostima. Nenormalno je da SAD imaju predsednika koji ne veruje u nezavisnost pravosuđa, koji najviše vojne i bezbednosne zvaničnike zamenjuje ekstremno desničarskim fanaticima i promoviše poslovne poduhvate svoje ćerke dok Severna Koreja vrši balističke probe.

Kada ste neprestano zasipani besprizornim događajima i odlukama, lako je oguglati i preći preko dosadašnjih zloupotreba vlasti u očekivanju gorih koje tek dolaze. Najveći izazov je kako ostati budan i spreman kada kucne čas za pravi otpor.

The Guardian

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net