Istorijska poruka istorije

Prva epizoda serijala:

Razmišljanja jednog običnog srpskog ministra

Autor Nend Veličković

– Jesi li ti radila izveštaj o poseti ministra odbrane snimanju naše serije Nemanjići?

– Jesam…

– Dobro, kakva je ovo rečenica: „’Jаvni servis trebа dа bude tаj koji će dа okupi ostаle nаcionаlne institucije, kаkvа je i Vojskа Srbije dа dаju svoj doprinos i dа budućim generаcijаmа ostаvimo istorijsko viđenje iz nаših očiju, istoriju kаko smo je mi doživeli, istoriju kаkvа onа jeste, kojа trebа dа prenese poruku nаrodu kаkаv je bio i nаrodu kаkаv može dа bude’, kazao je Vulin u objektu Gаrde Vojske Srbije u lovištu ’Dobаnovci’“?

– Pa, složena, šta znam…

– Kako šta znaš? Ako ti ne znaš, kako će da znaju čitaoci? Šta je smisao?

– Pa šta ja znam, ja sam zapisala kako je čovek rekao.

– On nije čovek, on je ministar. Ne može ministar da govori ovako, pitaće se ljudi je li glup ili nepismen.

– Pa šta da radim kad tako govori. Evo, imam snimak: „Jаvni servis trebа dа bude tаj koji će dа okupi ostаle nаcionаlne institucije, kаkvа je i Vojskа Srbije dа dаju svoj doprinos i dа budućim generаcijаmа ostаvimo istorijsko viđenje iz nаših očiju, istoriju kаko smo je mi doživeli, istoriju kаkvа onа jeste, kojа trebа dа prenese poruku nаrodu kаkаv je bio i nаrodu kаkаv može dа bude“.

– Dobro, rekao je, ali nije naš posao da prenosimo doslovno. Mi smo javni servis. Mi moramo malo to da servisiramo.

– Mislite, lektorišemo.

– To.

– Pa ja sam novinarka, nisam lektorka.

– Kao novinarka si mogla da mu postaviš neka potpitanja, da ga navedeš da bude jasniji.

– Koja potpitanja, na primer?

– Na primer, na šta konkretno misli kad kaže istorijsko viđenje iz naših očiju.

– Misli verovatno na viđenje istorije očima institucija koje Javni servis treba da okupi.

– Eto, to već zvuči bolje. Popravi tako.

– Bez njegove saglasnosti.

– Ma saglasiće se. Ajde, ti sredi tu izjavu, a ja ću saglasnost.

* * *

– Zdravo, ministre, ovde…

– Znam, piše mi na telefonu.

– Vidi, treba nam tvoja saglasnost da ti malo sredimo izjavu iz Dobanovaca.

– Koju izjavu?

– Onu da jаvni servis trebа dа bude tаj koji će dа okupi ostаle nаcionаlne institucije, kаkvа je i Vojskа Srbije dа dаju svoj doprinos i dа budućim generаcijаmа ostаvimo istorijsko viđenje iz nаših očiju, istoriju kаko smo je mi doživeli, istoriju kаkvа onа jeste, kojа trebа dа prenese poruku nаrodu kаkаv je bio i nаrodu kаkаv može dа bude.

– Pa šta tu treba da se sredi?

– Malo je duga rečenica i malo nejasna.

– Šta nije jasno?

– Na primer, ovo da mi budućim generacijama treba da ostаvimo istorijsko viđenje iz nаših očiju.

– Da, tačno.

– Mislio si: viđenje istorije očima institucija koje Javni servis treba da okupi.

– Da.

– Znači, možemo da promenimo taj deo.

– Koji deo?

– Istorijsko viđenje iz naših očiju u viđenje istorije našim očima. Tj. očima institucija koje Javni servis treba da okupi.

– Pa zar nije to isto?

– Nije.

– Kako nije?

– Na primer, je li tebi isto viđenje kretena našim očima ili kretensko viđenje iz naših očiju?

– Kojeg kretena?

– Nebitno. Nije isto. Treba da se promeni. Ali ne može bez tebe, jer ti treba da kažeš šta si mislio.

– Pa rekao sam šta sam mislio.

– Ali pogrešno si se izrazio. Gramatički pogrešno.

– Kako gramatički?

– Koristio si prisvojni pridev umesto genitivne konstrukcije, i pogrešan padež, pa se ne zna šta je objekat.

– Kako ne zna? Objekat Gаrde Vojske Srbije u lovištu Dobаnovci.

– Objekat u rečenici.

– Ti mene zajebavaš? Zato si me zvao? Zbog objekta u rečenici?

– Nije samo zbog toga. Nejasan je nastavak. Kažeš da treba da ostavimo budućim generacijama istoriju kаko smo je mi doživeli, istoriju kаkvа onа jeste.

– Kažem.

– Pa to nije isto.

– Šta nije isto?

– Istorija kako je mi doživljavamo nije ista kao istorija kakva jeste.

– Ko to kaže?

– Svaki udžbenik istorije. Nisi valjda i školu služio kao što si vojsku?

– Ne razumem šta pričaš.

– Pričam da su filmovi jedno, a istorija drugo. Jedno je subjektivni doživljaj, a drugo objektivne činjenice.

– Nije. Naš subjektivni doživljaj je objektivna činjenica. Pitaj Predsednika.

– Čiji naš? Institucija koje treba da okupi Javni servis?

– Da.

– Koje su to institucije?

– Pa vojska, policija, televizija, škola…

– Znači, vojska i policija treba da prenesu poruku nаrodu kаkаv je bio i nаrodu kаkаv može dа bude?

– I televizija i škola…

– A čija je poruka? Od koga je?

– Poruka?

– Da.

– Pa od istorije.

– I poruka od istorije je da naš narod može da bude onakav kakav je bio.

– Da.

– Znači, sad nije dobar?

– To nisam rekao.

– Ali tako ispada. Zato te zovem. Da ne objavljujemo ono što si rekao ako to nisi rekao. Rekao si da narod opet može da bude kmet u feudalnoj osvajačkoj državi.

– E jebiga sad, odakle to izvuče?

– Pa iz tvoje izjave.

– Koje?

– Ove: Jаvni servis trebа dа bude tаj koji će dа okupi ostаle nаcionаlne institucije, kаkvа je i Vojskа Srbije dа dаju svoj doprinos i dа budućim generаcijаmа ostаvimo istorijsko viđenje iz nаših očiju, istoriju kаko smo je mi doživeli, istoriju kаkvа onа jeste, kojа trebа dа prenese poruku nаrodu kаkаv je bio i nаrodu kаkаv može dа bude.

– Pa gde tu spominjem kmetove i feudalnu osvajačku državu?

– Nemanjići su vladali feudalnom državom. Koja je bila osvajačka. Serija je o Nemanjićima, je li tako?

– Jeste.

– I koju poruku šalje?

– Ne šalje serija, nego istorija.

– Dobro, koju poruku?

– Istorijsku.

– Narodu? Tj. gledaocima serije.

– Da.

– Da su bili osvajački narod, i da to mogu opet da budu. To je izjava ministra odbrane Srbije?

– Nisam to rekao.

– Nisi hteo da kažeš, ali si rekao. Pitanje je da li si mislio. Jer ako nisi mislio, onda treba da popravimo.

– Šta da popravimo?

– Da tvoja izjava ne otkriva ono što misliš a hoćeš da sakriješ, nego da sakriva ono što misliš a nećeš da kažeš. Tome valjda služi javni servis.

– Nemam ja šta da krijem.

– Znači, stojiš iza svega što si u izjavi rekao?

– Ne, kao ministru odbrane dužnost mi je da stojim ispred.

Peščanik.net