Garancije nisu garancija

Posle neobično dugog iščekivanja da Vlada Srbije pošalje garancije Haškom tribunalu za privremeni boravak Ratka Mladića u Srbiji, sada kada su one konačno izdate, pravi je trenutak da se kaže istina – ne, taj vam heroj neće kući.

Piše: Nnemanja Stjepanović

Pre nego što se pozabavimo razlozima za to, bitno je demistifikovati dve stvari – niti je potez vlade u bilo kakvom pogledu neobičan, jer je garancije do sada dobijao svaki optuženi ili osuđeni ratni zločinac koji ih je od srpskih vlasti tražio, niti su te garancije zaista garancija da će neko biti pušten. Reč je, prema tome, o formalnosti koja mora biti ispunjena pri podnošenju zahteva za privremeni dopust, nakon čega je sve na sudijama. A sudije će ga ostaviti u haškom pritvoru – evo i zašto.

Prvo, Ratko Mladić se skoro 16 godina skrivao od pravde i do hapšenja 2011. godine bio je jedan od najpoznatijih i najupornijih begunaca. U takvim situacijama Haški tribunal ne dozvoljava privremeni odlazak na slobodu, osim u slučajevima kada je zdravlje bespovratno ugroženo (primer Gorana Hadžića). Tako je, recimo, general Ante Gotovina tokom suđenja tražio kraći boravak na slobodi, ali ga nije dobio uz obrazloženje da je „značajan period uspešno izbegavao hapšenje“, kao i da je „dokazao da je sposoban i rešen“ da beži od pravde, što je kod sudija „izazvalo sumnju da će se vratiti“ u Hag nakon privremene slobode. Identična je situacija sa Mladićem, s tim da je on „uspešno izbegavao hapšenje“ duže od Gotovine.

Drugo, general Mladić treba da dokaže da bi na slobodi imao bolji medicinski tretman nego u holandskom pritvoru Tribunala. On, međutim, uživa bolju zdravstvenu negu od prosečnog Holanđanina, o prosečnom građaninu Srbije da ne govorimo. Po potrebi se, naime, leči u klinici Bronovo, čije su „mušterije“ i članovi holandske kraljevske porodice, a u pritvoru je pod stalnim lekarskim nadzorom.

Da, njegovo zdravlje nije sjajno, ali razlog tome su godine, nabrao ih je 74, kao i činjenica da tokom 16-ogodišnjeg skrivanja neko vreme nije imao pun pristup medicinskim ustanovama, a već je tada bio pretrpeo moždane udare. Kada je došao u Hag, Mladić je zdravstveno procvetao, zbog čega se i sam zahvaljivao svima, „od čistačice do direktora“ klinike Bronovo jer su mu spasli život: „Da nisam ovde došao, odavno bih bio u večnim lovištima“.

Danas, međutim, njegovi branioci sugerišu da nekadašnji spasioci sada žele da ga ubiju. Tvrde čak da Tribunal skriva medicinsku dokumentaciju i ne dostavlja je odbrani. Reč je o spinu koji predvode Večernje novosti, mada ni neki drugi mediji ne zaostaju. U podnesku od pre dva dana, sekretar Tribunala izvestio je Pretresno veće o situaciji sa medicinskom dokumentacijom. U tom izveštaju se navodi da postoji utvrđena procedura po kojoj se kopije svih nalaza dobijenih na osnovu pregleda u pritvoru automatski prosleđuju optuženom, a da se dokumentacija o pregledima spoljnih ustanova (recimo klinike Bronovo) može dobiti kad god to odbrana zatraži. U podnesku je precizno po datumima pobrojano šta je Mladiću od medicinske dokumentacije dostavljeno – u suštini, sve od pritvorskih lekara po automatizmu i, pored toga, sve što je ikada tražio od pregleda urađenih u drugim institucijama. Da bi se utvrdilo šta, ako išta, nedostaje, Sekretarijat je pozvao odbranu na sastanak u prisustvu šefa pritvorske jedinice i predstavnika medicinske službe. Poziv je upućen pre dve sedmice, ali odbrana na njega nije odgovorila. Kao da joj nije stalo.

Vratimo se na garancije Vlade Srbije – one su treći razlog zbog kojeg je teško očekivati Mladićevo puštanje na privremenu slobodu. Saradnja Srbije sa Tribunalom trenutno je na najnižem nivou od svrgavanja režima Slobodana Miloševića. U najkraćem, državi koja dve godine ne izručuje optužene radikale treba verovati da će po dogovoru vratiti Mladića u Hag. Istog onog koji se baš u toj državi skrivao skoro 16 godina.

Kombinacija pritvorenika rešenog da beži od pravde i državnih garancija koje vrede koliko i akcije firme u stečaju – ne idu u prilog Mladićevoj želji da se vrati u Srbiju, naročito ako se ima u vidu da nije bio pušten na lečenje ni u Rusiju.

Uporedo sa natezanjem oko zahteva za privremeno oslobađanje, optužba je Veću dostavila završni podnesak na 1.000 strana u kojem se ponešto govori o uslovima u Manjači, Keratermu, Omarskoj, Trnopolju, Sušici, Batkoviću, Kuli, KP Domu Foča i drugim zatočeničkim objektima u kojima su Mladiću podređeni vojnici silovali, mučili i ubijali. Zatočenicima „arhipelaga logora“, kako ga optužba u završnom podnesku naziva, medicinska nega nije bila dostupna, a nikakve i ničije garancije im nisu mogle obezbediti ni privremenu slobodu.

Peščanik