Dođe tako dana kad je čovjek neodlučan

Često uđem u prodavaonicu đubriva, imam taj običaj da po sat vremena sam sa sobom pričam u želji da otkrijem što bi bilo najbolje za moje biljke. Neki dan, u tim hranidbenim prostranstvima opet zbog neodlučnosti i traženja odgovora – što je dobro a što ne, potrošim sat vremena. Potrošio bih i više da me nije zaskočio prodavač koji mi reče da mu je čudno zašto se toliko mislim kada u prodavaonici đubriva mogu birati tek između vještačkog i prirodnog đubriva.

Gledao sam ga bez riječi.

Misli su mi odlutale na neki raniji tekst o izborima, čak sam pomislio da sam ispred biračkih kutija. Zatvoren u mali omeđeni prostor. Češkam se po glavi s pogledom uperenim prema plafonu, kao trebao bih donijeti važu odluku.

Što izabrati?

Ali me je opet prekinuo prodavač. Možda mi je jasno, ali ne baš u potpunosti, kad mi je rekao da malo imaju samoniklog mirisnog bilja te da, i ako se pojavi, brzo uvene.

                                                     Emil Karamatić – Facebook

Podijeli objavu

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here